Poglavlje 28 - Pravo vreme

Pored toga što je očigledno da vam pušenje ničemu ne koristi i da je trenutak da prestanete, ja verujem da je tajming veoma važan. Naše društvo pušenje ne sagledava ozbiljno i na to gleda kao na blago neukusnu naviku koja može da vam ošteti zdravlje. Nije tako. To je zavisnost od droge, bolest koja je ubica broj jedan u društvu. Najgora stvar koja se desi u životu svakog pušača je što se navuče na tu odvratnu biljku. Ako ostanu navučeni, strašne stvari se dešavaju. Tajming je važan da biste sebe na pravi način izlečili.

Prvo, pronađite koje su to situacije ili trenutci u kojima vam je pušenje veoma važno. Ako ste biznismen i pušite jer vam se pričinjava da vam otklanja stres, odaberite neki period kada nemate puno posla; dobra ideja je da to bude vaš godišnji odmor. Ako pušite uglavnom kad vam je dosadno ili kada se opuštate, sada radite suprotno. U svakom slučaju shvatite stvar ozibljno i učinite da to bude najvažnija stvar u vašem životu.

Pogledajte unapred i razmislite šta bi to za tri nedelje moglo da dovede do neuspeha, koji događaj. Prilike poput svadbi ili Božića ne treba da vas plaše, nemojte se osećati ugroženo. U međuvremenu ne pokušavajte da smanjite, jer će to stvoriti iluziju da uživate u cigaretama. U stvari, to će doprineti da pušite u mnogo većoj meri. Dok pušite tu poslednju cigaretu budite svesni toga kako je lošeg ukusa i mirisa i pomislite kako će divno biti kada dozvolite sebi da prestanete to da radite.

ALI PAZITE DA NE UPADNETE U ZAMKU I KAŽETE SEBI: „NE SAD. KASNIJE ĆU.“ I DA TO ODSTRANITE IZ SVOG UMA. RAZRADITE SAD SVOJ RASPORED I RADUJTE SE TOME. Zapamtite da se ničega ne odričete. Naprotiv: samo ćete dobiti prelepe stvari.

Ja sam godinama govorio da ja znam više o misterijama pušenja nego bilo ko na ovoj planeti. Problem je u ovome: iako svaki pušač puši samo da bi otklonio hemijsku potrebu za nikotinom, nije nikotinska zavisnost ta koja navuče pušača nego ispranost mozga koja je rezultatte zavisnosti. Inteligentna osoba će „pasti“ na trik o tome kako cigareta daje samopouzdanje. Ali samo će budala nastaviti da pada na to kada shvati da je to trik. Na svu sreću, nisu svi pušači budale; oni samo misle da jesu. Svakom pušaču pojedinačno je na određeni način ispran mozak. Zato postoji tako širok spektar pušača, a to ide u prilog misteriji koja se oko toga pravi.

Zahvaljujući povratnim reakcijama koje sam dobijao godinama posle prvog izdanja ove knjige, i sa svešću da svakog dana naučim nešto novo o pušenju, bio sam veoma iznenađen da je moja filozofija iz prvog izdanja knjige još bila valjana. Znanje koje sam ja sticao tokom godina je poslužilo da to znanje prenesem svakom pušaču pojedinačno. Činjenica da – ja – znam da svaki pušač ne samo da može lako da prestane, nego može i da uživa u tom procesu pri tom, može biti bez poente i užasno frustrirajuća ako ja ne dovedem pušača do toga da sam to shvati.

Mnogo mi je ljudi reklo:“Vi kažete – Nastavite da pušite dok ne završite sa knjigom. To može da dovede pušača do toga da će mu trebati hiljadu godina dok pročita knjigu ili da je uopšte ne završi. I zato treba da promenite tu instrukciju.“ Ovo zvuči logično, ali ja znam da kada bi moja instrukcija bila „Odmah prestanite“, neki pušači ne bi ni počeli da čitaju knjigu.

Davno, jedan pušač je došao da se sa mnom konsultuje. Rekao je: „Zaista me nervira to što moram kod vas da dođem da zatražim pomoć. Ja znam da imam jaku volju. U svim drugim aspektima života ja držim stavi pod kontrolom. Kako to da svi ostali pušači prestaju da puše koristeći samo svoju moć volje, a ja moram da dođem kod vas? Ja mislim da ja to mogu sam da uradim, kad bih mogao da pušim za to vreme.“

Ovo može zazvučati kontradiktorno, ali ja znam na šta je on mislio. Mi gledamo na prestajanje kao na nešto što je vrlo teško uraditi. Šta nam je potrebno kada imamo nešto teško da uradimo? Treba nam naš mali prijatelj. Tako da je prestajanje s pušenjem duplo teže. Ne samo da imamo teži zadatak da ispunimo, što je dovoljno naporno, nego ono za čim inače poežemo u takvim prilikama nam više nije dostupno.

Još dugo posle susreta s tim čovekom nisam shvatao da je moja instrukcija da se puši dok se čita ova knjiga ustvari prava poslastica moje metode. Možete da nastavite da pušite dok ste u procesu prestajanja. Prvo se oslobodite svih strahova i sumnji, i kad ugasite tu poslednju cigaretu vi ste već nepušač i uživate u tome. Jedino poglavlje koje me je nateralo da ozbiljno preispitam savete koje sam davao je ovo poglavlje, i tiče se tajminga. Ja vas gore savetujem da – ako su situacije u kojima vam prija cigareta – na poslu, onda izaberite da vam godišnji odmor bude trenutak kada ćete prestati, i obrnuto. U stvari, to nije najlakši način da to uradite. Najlakši način je da izaberete vreme koje vi smatrate najtežim, bilo da se radi o stresnom periodu, nekom društvenom dešavanju, bilo da je vreme kada vam treba koncentracija ili vam je dosadno. Kad dokažete sebi da možete da se izborite sa najgorim trenutcima u životu, i u njima uživate, u svakoj drugoj situaciji će vam biti lako bez cigareta. Ali kad bih ja tako postavio stvari, da li biste vi uopšte pokušali da prestanete?

Da pojasnim. Moja žena i ja želimo da plivamo zajedno. Stižemo na bazen u isto vreme, ali retko plivamo zajedno. Razlog tome je što ona ubaci jedan prst i onda joj treba pola sata da uđe u vodu i počne da pliva. Ja ne mogu da podnesem tu turturu. Ja unapred znam da, ma koliko je voda prohladna, pre ili kasnije ću morati da uđem unutra. I ja sam tako naučio da to uradim na lakši način: ja odmah zaronim. E sad, kada bih ja bio u poziciji da insistiram na tome da ako se ona odmah ne zaroni – ne može uopšte ni da pliva, znam da ona ne bi ni plivala. Sad shvatate problem.

Znam da je mnogo pušača iskoristilo taj moj savet o tajmingu i odložilo ono za šta misle da je sudnji dan. Moja sledeća namera je bila da koristim taktiku iz poglavlja o prednostima pušenja, nešto kao „tajming je vrlo važan, a u sledećem poglavlju ću vas savetovati o tome kad je najbolji trenutak za vas da pokušate“. Vi onda okrenete stranicu i tamo ogromnim slovima piše SADA. To je ustvari, najbolji savet, ali da li biste ga prihvatili?

To je najsuptilniji aspekt ove zamke pušenja. Kada nam je život stresan, to nije vreme da prestanemo, a kada nema stresa, nemamo želju da prestanemo.

Zapitajte se sledeće.

Kada ste pušili te prve cigarete u životu, da li ste tada odlučili da ćete pušiti do kraja života, svaki dan, po ceo dan, i da nikada nećete biti u stanju da prestanete?

NARAVNO DA NISTE!

Da li ćete nastaviti da pušite do kraja svog života, svaki dan, po ceo dan, i nećete moći da prestanete?

NARAVNO DA NEĆETE!

Pa kad ćete prestati? Sutra? Sledeće godine? One tamo godine?

Zar to nisu pitanja koja sebi postavljate od kako ste se navukli? Da li se nadate da ćete se jednog jutra probuditi probuditi i da više nećete želeti da pušite? Prestanite da se zavaravate. Ja sam čekao 33 godine da se to meni desi. Kod zavisnosti od droga vi se sve više navlačite, a ne sve manje i manje. Mislite da će vam sutra biti lakše? Prestanite da se zavaravate. Ako možete to da uradite danas, zbog čega mislite da će vam biti lakše sutra? Hoćete da sačekate da stvarno zakačite neku od smrtnih bolesti? To bi bilo bez poente.

Prva zamka je verovanje da sad nije pravi trenutak – uvek će sutra biti lakše.

Mislimo da su nam životi koje živimo stresni. Ustvari nisu. Više nema većeg stresa u našim životima. Kad odete od kuće vi nemate strah da će vas napasti divlje životinje. Većina od nas ne mora da brine o hrani, ili o krovu nad glavom. Ali pogledajte životinje. Svaki put kad u svom životu zec izađe iz svoje rupe, to je za njega borba k’o u Vijetnamu. Ali zec može sa tim da se izbori. Ima adrenalin i ostale hormone – slično je i kod nas. Istina je da su najstresniji periodi u našim životima rano detinjstvo i pubertet. Ali prirodnom selekcijom nam je omogućeno još pre tri biliona godina da se borimo sa stresom. Ja sam imao pet godina kada je počeo rat. Prošli smo kroz bombardovanje i ja sam dve godine bio odvojen od roditelja. O meni su se strali ljudi koji se nisu lepo ponašali prema meni. To je bio neprijatan period mog života, ali ja sam bio u stanju da se sa tim izborim. Ne verujem da je to ostavilo neke trajne ožiljke; naprotiv, mislim da me je to učinilo jačom osobom. Kad pogledam unazad na svoj život samo je jedna stvar sa kojom nisam mogao da se izborim a to je ropstvo prokletoj biljci.

Pre nekoliko godina mislio sam da su me snašle sve muke sveta. Razmišljao sam o smrti – ne da ću skočiti s krova, već da će me pušenje uskoro ubiti ako nastavim. Moj argument je bio da ako je to moj život i cigarete su mi oslonac, život neće biti vredan življenja bez njih. Ono što nisam shvatao je da kada ste fizički i mentalno deprimirani, sve vas deprimira. Sada se ponovo osećam kao dečak. Samo jedna stvar je doprinela promeni u mom životu – izlazak iz rupe u kojoj sam se krio kao pušač.

Znam da je kliše reći: „Ako nemate zdravlje, nemate ništa“, ali to je apsolutno istinito. Ja sam mislio da su fitnes fanatici mnogo dosadni. Uvek sam govorio da ima nešto važnije u životu od toga da se osećate fizički dobro – to su piće i duvan. Kakva glupost. Kada se osećate fizički i mentalno jakim možete da uživate u onome dobrom što se dešava i da se snalazite sa onim lošim. Mi mešamo odgovornost sa stresom. Odgovornost postaje stresna samo kada osećate da niste dovoljno jaki da se sa njom izborite. Svi Ričardi Bartoni ovog sveta su fizički i mentalno jaki. Ono što ih uništava nije stres, niti posao koji rade, niti starost, nego tzv.zadovoljstva kojima se prepuštaju, koja su iluzorna. Nažalost, u njegovom slučaju i miliona ljudi poput njega, ta zadovoljstva ubijaju.

Posmatrajte to ovako. Već ste odlučili da nećete ostati zrobljeni u toj zamci večno. Stoga ćete u nekom trenutku u svom životu, bilo da mislite da je to težak trenutak ili ne, morati da prođete kroz proces oslobađanja. Pušenje nije navika niti zadovoljstvo. To je zavisnost od droge i bolest. Več smo ustanovili da će vam sve teže biti da prestanete „sutra“, umesto što mislite da će sutra biti lakše. Kad je reč o bolesti koja će progresivno da se pogoršava, vreme je da je se rešite SADA – ili čim pre možete. Samo pomislite kako brzo prolazi svaka nedelja u našem životu. To je sve što je potrebno. Samo pomislite kako će lepo biti da proživite ostatak života bez toga da vam senka koja se stalno povećava nadvija nad glavom. I ako pratite moje instrukcije, nećete morati da čekate ni pet dana. Ne samo da će vam biti lako kada ugasite poslednju cigaretu nego ĆETE UŽIVATI!

„Više puta sam pokušavala, ali nikada nisam u tome uspela jer sam se uvek osećala ugroženo bez cigareta. Sada se osećam divno.“ Šila M.