Poglavlje 7 - Ispran mozak i usnuli partner

Kako i zašto uopšte počnemo da pušimo? Da biste ovo u potpunosti razumeli morate da ispitate moćan efekat podsvesti, ili kako je ja zovem, usnuli partner.

Mi svi mislimo da smo inteligentna, dominantna ljudska bića koja sama određuju svoj put u životu. U stvari, 99% naših odluka je nametnuto. Mi smo proizvod društva u kom živimo - odeća koju nosimo, kuće u kojima živimo, naši osnovni životni pogledi na stvari, čak i one stvari po kojima težimo da se razlikujemo - npr. da li pripadamo radničkoj ili konzervativnoj stranci. Nije slučajno što oni koji podržavaju radničku stranku pripadaju radničkoj klasi, a oni koji podržavaju konzervativnu potiču iz srednje i više klase. Podsvest ima veoma snažan uticaj na naš život, pa čak kad se radi o nekim činjenicama, ne o mišljenjima, milioni ljudi mogu da budu obmanuti. Pre nego što je Kolumbo oplovio oko sveta većina ljudi je mislila da je Zemlja ravna. Danas mi znamo da je okrugla. Kada bih ja napisao desetine knjiga u kojima bih pokušavao da vas ubedim da ona jeste ravna, ne bi mi pošlo za rukom, pa ipak koliko je nas otišlo u svemir i uverilo se odande da je videlo tu loptu? Čak i da ste oplovili ili obleteli svet, kako znate da niste putovali u krug koji je iznad ravne površine?

Ljudima koji se bave reklamom je veom dobro poznato koliku moć sugestija ima nad podsvešću, i odatle ogromni posteri kojima je pušač bombardovan dok vozi, i reklame u svakom časopisu. Mislite da je to traćenje novca? Niste u pravu! Pokušajte i sami isti princip. Sledeći put kad auđete u pab ili restoran po hladnom danu i onaj ko je sa vama u društvu pita šta želite da popijete, umesto da kažete "brendi" (ili bilo šta drugo), ukrasite to sa: "Da li znaš šta bi mi zaiste prijalo danas? Onaj divan topao ukus brendija." Primetićete da će vam se čak i ljudi koji ne vole brendi - pridružiti.

Od najranijih godina našu podsvest svakodnevno bombarduju informacijama da nas cigareta opušta, daje sigurnost i snagu, i informacijom da je najdragocenija stvar na svetu cigareta. Mislite da preterujem? Kad god pogledate neki crtać ili film ili predstavu u kojima postoji scena kada nekoga treba da poguve ili streljaju, koja je njihova poslednja želja? Tako je, to je cigareta. Značaj ovoga naš svesni um ne registruje, ali naš usnuli partner to upija. Stvarna poruka je: "Najdragocenija stvar na ovom svetu, moja poslednja misao i ono što ću uraditi biće pušenje cigarete." U svakom ratnom filmu ranjeniku se daje cigareta.

Mislite da se to ovih dana promenilo? Ne, naša deca su i dalje bombardovana velikim bilbordima i reklamama u časopisima. Reklamiranje cigareta bi trebalo da je zabranjeno, pa ipak u vreme kada je najveća gledanost televizije mi vidimo vrhunske svetske igrače bilijara kako non-stop puše. Programe obično sponzorišu duvanski giganti, a najzlobniji trend današnjice je način na koji se danas reklamira: stvara se veza između cigareta i sportskih dešavanja i džet-seta. Gran Pri trkački automobili su modelirani čak i nazvani prema vrstama cigareta. Da možda nije obrnuto? Postoje prilozi na televiziji u kojima vidimo par koji deli cigaretu u krevetu posle vođenja ljubavi. Aluzije su očigledne. Divim se onima koji reklamiraju cigarete, ne zbog njihovih motiva nego zbog genijalnosti njihove kampanje, vidimo čoveka koji će se uskoro suočiti sa smrću ili nekom propašću - balon u kom leti se zapalio ili će pasti, ili će motorom upasti u reku, ili je on Kolumbo i njegov brod će upravo doći do ivice sveta i pasti preko. I sve to bez iijedne reči. Čuje se lagana muzika u pozadini. On je zapalio cigaretu; izraz pravog blaženstva preplavljuje njegovo lice. Mi smo pušači i potpuno svesni - mi ne registrujemo tu reklamu, ali "usnuli partner" strpljivo vari očigledne aluzije.

"Vaše uputstvo da se puši dok se čita knjiga je veoma pametno. Kako sam čitala knjigu, osećala sam da sam svesna svake cigarete koju sam popušila." Kirsti L.

Istina, postoji i obrnut publicitet - zaplašivanje rakom, amputiranim nogama, kampanja o lošem zadahu - ali sve ovo ne doprinosi da pušač prestane da puši. Logično je očekivati da bi trebalo, ali to nije teko. To čak ne sprečava mlade da počnu. Svih godina dok sam bio pušač, zaista sam verovao da - da sam znao za sve povezanosti raka pluća sa pušenjem, nikada ne bih postao pušač. Istina je što to ne menja ništa. Zamka je ista danas kao i kada je ser Volter Ralej upao u nju. Sve kampanje protiv pušenja samo doprinose zabuni. Čak i sami proizvodi, te divne sjajne pakle koje vas mame da probate njihov sadržaj, sadrže poruke o smrtnosti sa strane. Koji pušač to čita, a kamoli dovede sebe dotle da se suoči sa svim tim?

Ja verujem da vodeći proizvođač cigareta ustvari koristi "Goverment Health Warning" za prodaju svojih proizvoda. Mnoge scene reklama sadrže zastrašujuća stvorenja kao što su pauci, neke bube itd. Upozorenje o zdravlju su sada tako opširna i otvorena da pušač ne može da ih zaobiđe, koliko god se trudio. Strah koji pušač proživljava ga natera da se uhvati za tu sjajnu, zlatnu paklu cigareta.

Ironija je da pušač sam sebi najviše ispira mozak. Pogrešno je verovanje da puše oni ljudi koji nemaju moć volje i koji su fizički slabi. Morate biti fizički jaki da biste mogli da se izborite sa otrovom.

Ovo je jedan od razloga zašto pušači odbijaju da prihvate statistike koje dokazuju da pušenje narušava vaše zdravlje. Svako zna priču o nekom deda Peri koji je pušio 40 na dan, nikada nije bio bolestan, i živeo je do svoje 80-te godine. Pušači čak odbijaju da razmisle o tome da hiljade drugih pušača umre u mladosti ili činjenicu da bi deda Pera mogao i danas da bude živ da nije pušio.

Ako napravite malo istraživanje mađu svojim prijateljima i kolegama koji su pušači uvidećete da su oni, uglavnom, ljudi sa jakom voljom. Oni su zaposleni, neki su biznismeni il isu u nekoj specijalizovanoj profesiji, pa su lekari, advokati, policajci, nastavnici, prodavci, medicinske sestre, sekretarice, domaćice sa decom, itd. drugim rečima, svako ko ima stresan život. Glavna zabluda pušača je da pušenje otklanja stres i da je ono povezano sa tipom osobe koja je dominantna, koja se hvata u koštac sa odgovornošću i stresom, i naravno, to je tip osobe kojoj se divimo i težimo da je kopiramo. U drugoj grupi su ljudi koji obavljaju monotone poslove, budući da je drugi razlog za pušenje - dosada. Međutim, ideja da pušenje ublažuje dosadu je, bojim se, iluzija.

Neverovatno je to do koje mere je ljudima ispran mozak. Jako nas uznemirava duvanje lepka, zavisnost od heroina itd. Broj onih koji umiru od duvanja lepka ne dostiže ni deset godišnje, a onih koji umru od heroina je manje od hiljadu godišnje, u Engleskoj, na primer.

Postoji jedna druga droga, nikotin, na koju se više od 60% nas navuče u nekom trenutku života i većina zbog toga propati ostatak svog života. Dobar deo njihove ušteđevine ode na cigarete, a stotine hiljada ljudi unište sebi život svake godine jer se navuku. To je ubica broj jedan našeg društva, a računaju se i saobraćajne nesreće, požari i drugo.

Zašto duvanje lepka i zavisnost od heroina smatramo tako velikim zlom, a ne i droga na koju potrošimo većinu svog novca i droga koja nas ubija i koja je do pre nekoliko godina smatrana prihvatljivom navikom u društvu? Poslednjih godina počelo je na pušenje da se gleda kao na nesocijalnu, naviku koja može da ugrozi naše zdravlje, ali je to legalno i prodaje se u sjajnim paklicama u svakoj trafici, pabu, restoranu. Najveću zagarantovanu zaradu u Britaniji ima njena vlada. Ona godišnje zaradi 8.000.000.000 funti na pušačima, a duvanske kompanije potroše više od 100.000.000 godišnje samo na reklamiranje duvana.

Morate da počnete da se odupirete ovakvoj ispranosti mozga, kao kad kupujete automobil koji je polovan. Učtivo ćete klimati glavom ali nećete poverovati ni reč koju vam prodavac govori.

Pogledajte malo dublje. Neka vas ne zavaraju prelepe pepeljare ni upaljači od zlata niti milioni ljudi koji su prevareni (navučeni). Zapitajte se:

     Zašto JA to radim?

     Da li mi je to stvarno potrebno?

     NE, NARAVNO DA NIJE.

Meni je ovu ispranost mozga najteže objasniti. Zašto inače razumno i inteligentno ljudsko biće postane kompletan imbecil kada je reč o njegovoj zavisnosti? Boli me da priznam da sam, među hiljadama ljudi kojima sam asistirao da se reše navike, ja bio najveći idiot od svih njih.

Ne samo da sam dospeo do toga da pušim 100 cigareta dnevno, nego sam imao primer svog oca koji je bio težak pušač. On je bio jak čovek, koji je umro u najboljim godinama zbog pušenja. Sećam se kako sam ga posmatrao dok sam bio dečak; kašljao bi i pljuvao ujutru. Mogao sam da vidim da on ne uživa u tome i bilo mi je očigledno da ga je obuzelo nekakvo zlo. Sećam se da sam govorio majci:"Ne dozvoli mi da ikad postanem pušač."

U petnaestoj godini sam bio fanatik za fitnesom. Sport je bio moj život i bio sam pun snage i samopouzdanja. Da mi je neko rekao da ću dočekati da pušim 100 cigareta dnevno ja bih se kockao u životnu ušteđevinu da se to neće desiti.

U četrdesetoj godini bio sam fizički i mentalno zavistan od cigareta. Došao sam u fazu kada nisam mogao da uradim najprostiju stvar, u fizičkom ili psihičkom smislu, a da prethodno ne zapalim. Kod većine pušača okidač je stres, normalan stres u životu, kao što su razgovor telefonom ili durzženje. Ja nisam mogao ni da promenim kanal na televiziji ili sijalicu a da ne zapalim.

Znao sam da me to ubija. Nije bilo šanse da zavaram sebe da nije tako. Ali zašto nisam mogao da vidim šta mi je sve to radilo psihički - ne mogu da shvatim. Toliko je bilo očigledno, ispred nosa, da me je maltene ujedalo za nos. Najsmešnija stvar je što većina pušača pati od zablude da uživa u cigareti. Ja nikada nisam bio u toj zabludi. Ja sam pušio zato što sam mislio da mi pomaže da se skoncentrišem i da smiruje moje nerve. Sada kada sam nepušač, najteže mi je da uopšte pokušam da poverujem da je tako bilo. To je kao da sam se probudio iz košmara, i to je to. Nikotin je droga, i vaša čula su pod dejstvom droge - Vaše čulo ukusa, vaše čulo mirisa. Najgori aspekt pušenja nije to što škodi zdravlju i džepu, nego iskrivljenosti uma. Vi tražite bilo kakav razuman izgovor da biste nastavili da pušite.

Sećam se da sam u jednom periodu pušio na lulu, posle neuspelog pokušaja da ostavim cigarete, i u ubeđenju da je to manje štetno i da ću tako smanjiti unos nikotina.

Neki od tih duvana za lulu, apsolutno su odvratni. Aroma može biti prijatna, ali, recimo, njih je odvratno pušiti. Sećam se da je otprilike tri meseca vrh mog jezika bio iziritiran i natečen. Braon lepljiva tečnost se skuplja u dnu lule. Nekad se desi da slučajno izvrnete lulu i progutate tu prljavštinu. Uglavnom se odmah potom ispovraćate, bez obzira na to u čijem ste društvu.

Trebalo mi je tri meseca da savladam korišćenje lule, ali ono što mi nije jasno je - zašto mi nije palo na pamet u ta tri meseca da sednem i zapitam sebe - čemu ovo mučenje?

I naravno, onog trenutka kada savladaju lulu, niko ne izgleda tako zadovoljno kao pušači lula. Većina njih je ubeđena da puši zato što uživa u luli. Ali zašto im je trebalo da se toliko muče da nateraju sebe da im se to svidi kad asu bili potpuno srećni bez nje?

Odgovor leži u tome da kad se jednom navučete na nikotin, raste procenat ispranosti mozga. Vaš podsvesni um zna da malo čudovište mora da se nahrani, i vi blokirate sve ostalo iz svog mozga. Kao što sam već naglasio, ljudi puše iz straha, straha od tog praznog nesigurnog osećaja koji imaju kad prestanu da uzimaju nikotin. To što toga niste svesni - ne znači da to nije tako. Vi to i ne morate da razumete, ništa više nego što mačka treba da razume gde su vrele cevi ispod poda. Ona samo zna da kada sedne na određeno mesto dobija osećaj toplote.

Glavna poteškoća pri odricanju od pušenja je upravo ta ispranost mozga. Ispranost mozga koju nam je donelo društvo u kom rastemo, poduprto našom ispranošću mozga jer smo zavisnici, i najjača od svih, ispranost mozgova naših prijatelja, rođaka, kolega.

Klasičan primer ispranog mozga je verovanje da se nečeg odričete. Taj izraz podrazumeva, označava žrtvovanje. Prelepa istina je da se apsolutno ničeg ne odričete. Naprotiv, oslobodićete se odvratne bolesti. Sada ćemo da počnemo da otklanjamo tu ispranost mozga. Od sada, više nećemo govoriti "odricanje", već prestanak, ili ono što zaista jeste: BEG!

Jedina stvar koja nas na samom startu ubedi da propušimo je to što svi ostali ljudi to rade. Mi se osećamo kao da nešto propuštamo. Radimo naporno na tome da se navučemo, pa ipak niko nikada ne otkrije šta je to on ili ona propuštao. Ali svaki put kada vidimo da neko drugi puši - to nas uveri da mora da nešto u tome ima, inače oni to nebi radili. Čak i kada se oslobodi navike, bivši pušač oseća kao da mu je nešto oduzeto kad na nekoj zabavi ili nekoj drugoj zgodi u društvu - neko zapali. Oseti se sigurno. Ma može da zapali jednu. I onda, pre nego što postane svestan, ponovo je navučen.

Ovo ispiranje mozga je veoma moćno i potrebno je da budete svesni efekta toga. Mnogi stariji pušači će se setiti serije o detektivu Polu Templu, koja je išla kao radio program i bila veoma popularna posle rata. U jednoj epizodi se radilo o zavisnosti od marihuane, koja je inače poznata kao "vutra" ili "trava". Pušačima to nije bilo poznato, ali neki zli ljudi su prodavali cigarete kaoje su sadržale "travu". Nije bilo nikakvih štetnih efekata. Ljudi su samo postali zavisni i počeli stalno da kupuju te cigarete. (Tokom mojih konsultacija bukvalno hiljade pušača je priznalo da je probalo "travu". Niko od njih nije rekao da se na nju navukao.) Imao sam otprilike sedam godina kada sam slušao taj program na radiju. To je bilo moje prvo saznanje o zavisnosti od droge. Ideja zavisnosti, kada ste primorani da uzimate drogu, me je ispunjavala užasom, i čak i dan danas, iako sam ubeđen da "trava" ne stvara zavisnost, ne bih se usudio da uzmem jedan dim marihuane. Kakva ironija da sam završio kao zavisnik od droge koja je broj 1 u svetu po tome kako i koliko ste od nje zavisni. Da me je samo taj isti Pol Templ upozorio o samoj cigareti. Kakva ironija da, 40 godina kasnije, čovečanstvo troši hiljade funti na istraživanja o raku, a milioni se troše na ubeđivanje zdravih mladih ljudi da se navuku na prljavi duvan od koga britanska vlada ima najveću zagarantovanu zaradu.

Otklonićemo sada ispranost mozga. Nije nepušač uskraćen već jadan pušač koji celog života ostaje uskraćen za:

• ZDRAVLJE   
• ENERGIJU
• BOGATSTVO
• SPOKOJ
• SAMOPOUZDANOST
• HRABROST
• SAMOPOŠTOVANJE
• SREĆU
• SLOBODU

A šta dobija od te žrtve?

APSOLUTNO NIŠTA - osim iluzije da pušenjem pokušava da dođe do stanja mira, spokoja i sigurnosti, svega onoga što nepušač već poseduje.