Poglavlje 33 – Period odvikavanja

U periodu do tri nedelje posle poslednje cigarete koju ste popušili može da se desi da budete podložni onom osećaju kad ne unosite nikotin. U tome je sadržano dva faktora:

1. Osećaj nedostatka nikotina, taj prazan osećaj nesigurnosti, nalik gladi, koji pušači prepoznaju kao želju za nečim ili nešto što im zapošljava ruke.
2. Psihološki okidač u određenim situacijama, kao što je telefonski razgovor.

Nemogućnost da se shvati i napravi razlika između ova dva različita faktora je ono što otežava pušačima da uz pomoć metode volje prestanu da puše, i to je takođe razlog zašto mnogi pušači koji uspeju uz pomoć metode volje – ponovo upadnu u zamku.

Iako taj osećaj pri nedostatku nikotina u telu ne uzrokuje fizički bol, ne potcenjujte njegovu moć.

Postoji bol od gladi, koja nam se desi ako ceo dan budemo bez hrane; možemo osećati kako nam „krče creva“, ali nema fizičke boli. Pa ipak, glad je snažna sila, i možemo biti veoma iritirani ako budemo uskraćeni za hranu. Slično je kada naše telo žudi za nikotinom. Razlika je u tome što naše telo treba hranu ali ne treba otrov i ako pogledate stvari iz pravog ugla videćete da je osećaj koji imate kad ne unosite nikotin veoma lako prevazići i da on nestaje veoma brzo.

Ako pušači mogu da se uzdrže nekoliko dana uz pomoć metode moći volje, žudnja za nikotinom ubrzo nestaje. Jedan drugi faktor uzrokuje teškoću. Pušaču prelazi u naviku da puši u određenim trenutcima ili prilikama, što stvara povezanost ideja (npr. „Ne mogu da uživam u piću bez cigarete“). Bilo bi lakše da shvatite uz jedan primer.

Imate automobil nekoliko godina, i recimo komandna tabla je sa leve strane od volana. Na sledećem automobilu koji kupite ona je s desne strane. Sad vi znate da je ona sa desne strane, ali nekoliko nedelja vi greškom uključujete brisače svaki put kad hoćete da date žmigavac.

Kad prestanete da pušite to je slično. U početku odvikavanja, mehanizam koji radi kao okidač nekad će proraditi. Mislićete: „Ja želim cigaretu.“ Od suštinske je važnosti da uvidite da je to ispranost mozga, i ovi okidači će brzo nestati. Pri metodi moći volje, kad pušač veruje da se žrtvuje, kuka zbog toga i čeka da mu nestane želja za cigaretom, umesto da otkloni ove okidač-mehanizme, on ih povećava.

Uobičajen okidač je obrok, posebno kad je pušač u restoranu sa prijateljima. Bivši pušač se već oseća jadno jer mu je uskraćena cigareta. Njegovi prijatelji zapale i on se još više oseća loše. Sad on više ne uživa u jelu ili onome što bi trebalo da bude prijatan boravak u društvu ljudi. Zbog toga što postoji povezanost između obroka i cigarete i društvenog okupljanja on sad trostruko pati, i još više mu je ispran mozak. Ako je odlučan i može dovoljno dugo da izdrži, on na kraju prihvata svoju sudbinu i nastavlja svoj život. Međutim, deo ispranog mozga nastavlja da postoji, i mislim da je druga najpatetičnija stvar kod pušenja kad pušač prestane zbog zdravlja ili novca, a posle nekoliko godina i dalje žudi za cigaretom u nekim prilikama. On se drži iluzije koja postoji samo u njegovom umu i nepotrebno muči sebe.

Čak i uz pomoć moje metode – kad se reaguje na te okidače, to uzrokuje neuspeh. Bivši pušač gleda na cigaretu kao na „lek“ koji nema dejstvo. On misli: „Znam da mi cigareta ništa „ne radi“, ali dok ja mislim da mi radi, u nekim slučajevima će mi biti od pomoći.“

Takav „lek“, iako ne pomaže, može biti snažna psihološka podrška koja otklanja neke simptome i tako doprinosi boljitku. Cigarete, međutim, to nisu. One stvaraju simptom koji otklanjaju, a posle nekog vremena, prestaju i taj simptom da otklanjaju u potpunosti; ovakav „lek“ stvara bolest, i takođe je otrovni ubica broj 1 u društvu.

Biće vam lakše da shvatite efekte kad se pogledaju na primeru nepušača ili pušača koji je prestao pre nekoliko godina. Uzmite npr. slučaj žene koja ostaje bez svog muža. Uobičajeno je da u takvim trenutcima pušač kaže: „Uzmite cigaretu. Pomoći će vam da se smirite.“

Ako žena prihvati cigaretu, ona neće biti umirujuće jer ta ista žena nije zavisna od nikotina i ne postoji osećaj nedostatka nikotina koji mora da se nadoknadi. U najboljem slučaju to će je, u tom trenutku, u psihološkom smislu, podići. Ugasiće cigaretu, a tragedija koja se desila i dalje je „tu“. U stvari, sve će biti pojačano, jer će žena početi da oseća da joj nedostaje nikotin, i njen izbor će biti ili da to izdrži ili da to umiri tako što će popušiti još jednu cigaretu, i time započeti lanac bede. Sve što cigareta može da joj uradi je da je podigne, psihološki, u tom trenutku. Isti efekat je mogao biti postignut sa par utešnih reči ili pićem. Mnogi nepušači i bivši pušači su postali zavisni od biljke baš zahvaljujući ovakvim situacijama.

Veoma je važno da shvatite gde je ispranost mozga, od samog starta. Neka vam bude jasno: cigareta vam nije potrebna, i samo kažnjavate sebe jer i dalje nastavljate da na njih gledate kao na nešto što vas „diže“ ili je nekakav oslonac. Nema potrebe da se osećate jadno. Cigarete ne ulepšavaju obroke niti društveno okupljanje; one ih uništavaju. Takođe zapamtite da pušači za vreme obroka ne puše jer u tome uživaju. Puše zato što moraju. Oni su zavisni od droge. Ne mogu da uživaju u jelu niti u životu bez njih.

Izbacite iz glave koncept da je pušenje navika u kojoj se uživa kao takvoj. Mnogi pušači misle: „Samo kad bi postojala čista cigareta.“ Postoji. Svaki pušač koji proba biljne cigarete uskoro shvati da je to čisto gubljenje vremena. Neka vam bude jasno da ste vi pušili samo zato da biste uneli nikotin u telo. Kada se otarasite žudnje za nikotinom nećete imati potrebu da gurnete cigaretu u usta više nego što ćete imati potrebu da gurnete cigaretu u uvo.

Bilo da osećaj nedostatka nikotina dolazi zbog odvikavanja (prazan osećaj) ili je u pitanju neki okidač, prihvatite to. Fizički bol ne postoji, i ako pravilno gledate na stvari neće biti problema. Ne brinite o odvikavanju. Osećaj sam po sebi nije gadan. Samo je ta povezanost između toga što želite cigaretu a ona vam je uskraćena – problem.

Umesto da kukate, recite sebi: „Ja znam o čemu je reč. To je osećaj odvikavanja od nikotina. To je ono šd čega pušači pate ceo svoj život i to je ono što ih tera da puše. Nepušači ne pate od tog osećaja. To je samo još jedna loša strana ove droge. Zar to nije sjajno? Izbacujem to zlo iz svog tela!“

Drugim rečima, sledeće tri nedelje imaćete blagu traumu u svom telu, ali za to vreme, i do kraja svog života, nešto divno će se dešavati. Rešićete se odvratne bolsti. Ono što iz toga dobijate nadjačava to što ćete imati blagu traumu, i uživaćete u odvikavanju. To će biti momenti uživanja.

Gledajte na celu stvar kao na uzbudljivu igru. Gledajte na nikotinsko čudovište kao na nekog parazita unutar vašeg stomaka. Morate da ga izgladnite u naredne tri nedelje, a on će pokušati da vas natera da zapalite cigaretu da bi tako ostao u životu.

U nekim trenutcima će činiti da se osećate jadno. Nekad ćete biti opušteni. Neko će vas možda ponuditi cigaretom i vi ćete možda zaboraviti da ste prestali. Pa ćete se onda možda osećati ugroženo kad se setite svega. Budite spremni na ovakve zamke unapred. Kakav god izazov bio, shvatite da to vidite kao izazov samo zato što imate čudovište u telu, i svaki put kad odolite tom izazovu izborili ste se sa još jednom bitkom.

Šta god radili, ne pokušavajte da zaboravite na pušenje. To je jedna od stvari koja čini da pušači koji koriste moć volje budi depresivni. Trude se da prežive dan nadajući se da će u jednom trenutku samo zaboraviti na to.

To je kao kada ne možete da zaspite. Što više brinete, to vam je teže da zaspite.

U svakom slučaju nećete moći da na to zaboravite. Prvih dana „malo čudovište“ će vas podsećati, i to ne možete da izbegnete; dokle god ima pušača oko vas i promocija cigareta – nešto će vas stalno podsećati.

Suština je – da nema potrebe da zaboravite. Ništa loše se ne dešava. Nešto divno se dešava. Čak i da mislite o tome hiljadu puta na dan, UHVATITE SVAKI TRENUTAK, PODSETITE SEBE KAKO JE DIVNO BITI PONOVO SLOBODAN. PODSETITE SE OSEĆAJA ČISTE SREDINE JER VIŠE SEBE NEĆETE MORATI DA GUŠITE.

Kao što sam rekao, videćete da ćete uživati u momentima odvikavanja, i bićete iznenađeni koliko brzo ćete zaboraviti na pušenje.

Šta god radili – NE SUMNJAJTE U SVOJU ODLUKU. Kad jednom počnete da sumnjate, počećete da kukate, i to će se pogoršati. Umesto toga iskoristite taj trenutak kao nešto što će vas „podići“. Ako je razlog sumnji – depresija, podsetite se da su vas cigarete ustvari činile depresivnim. Ako vas prijatelj ponudi cigaretom, ponosno recite: „Srećan sam što mogu da kažem da mi one više ne trebaju.“ To će ga povrediti, ali kad vidi da vama to ne smeta, već će biti na pola puta da vam se pridruži.

Zapamtite da ste imali jake razloge da prestanete. Podsetite sebe koliko ćete novaca potrošiti na jednu cigaretu, i zapitajte se da li zaista želite da rizikujete sa tim zastrašujućim bolestima. I pre svega, setite se da je taj osećaj sumnjanja samo privremen i da ste svakog trenutka sve bliže svom cilju.

Neki pušači se plaše da će morati da ceo život provedu u obrtanju procesa „automatskih okidača“. Drugim rečima, oni misle da će morati da žive život zavaravajući sebe da im ustvari nije potrebna cigareta, korišćenjem psihologije. To nije tako. Zapamtite da optimista vidi da je flaša polupuna a pesimista da je poluprazna. U slučaju pušenja, flaša je prazna a pušač je vidi kao punu. Pušač je taj kome je ispran mozak. Kad počnete da govorite sebi da nije potrebno da pušite, za veoma kratko vreme više neće ni biti potrebe da to govorite, jer prelepa istina je ... da vama nije potrebno da pušite. To je poslednja stvar koja vam je potrebna; pazite samo da to bude i poslednja stvar koju ćete uraditi.

„Kako dani prolaze, sve mi je teže da zamislim kako to izgleda pušiti. Dešva mi se da u nekom dužem periodu zaboravim da sam ikada bio pušač.“ Daglas Džejms V.