Poglavlje 25 - Povremeni pušači, tinejdžeri, nepušači

Običaj je da teški pušači zavide povremenim pušačima. Svi smo upoznali nekad nekog takvog: "O, ja mogu da izdržim celu nedelju bez cigarete, to mi uopšte ne smeta". Mi pomislimo: "Što ja nisam takav!" Znam da je u to teško poverovati, ali nijedan pušač ne uživa u tome što je pušač. Nikad ne zaboravite:

• Nijedan pušač nikad ne odluči da postane pušač, težak ili neredovan, ili
• Svi pušači sebe smatraju glupim, i zato:
• Svi pušači moraju da lažu sebe i druge, u pokušaju punom taštine, da bi opravdali svoju glupost.

Ja sam nekad bio zaluđen golfom. Ali ja sam se hvalio koliko često ga igram i želeo sam da igram još više. Zašto se pušači hvale time koliko malo puše? Da je to kriterijum, onda bi se sigurno smatralo normalnim da se uopšte ni ne puši.

Da vam ja kažem: "Da li znate, ja mogu cele nedelje da preživim bez šargarepe i to mi ni najmanje ne smeta", vi biste pomislili da sam ja neki ludak. Ako ja uživam u šargarepama, zašto bih želeo da se trudim da izdržim cele nedelje bez njih? Da ne uživam u šargarepama, zašto bih dao takvu izjavu? Znači, kada pušač izjavi: "Ja mogu cele nedelje da izdržim bez cigareta, to mi uošte ne smeta", on pokušava da ubedi i sebe i vas da on nema nikakav problem. Ono što on ustvari govori jeste: "Uspeo sam da preživim celu nedelju bez cigarete." Kao i svaki pušač, on se verovatno nadao da će posle toga moći da preživi samo nedelju dana, i sada zamislite koliko je dragoceno izgledala ta cigareta koja mu je bila oduzeta cele jedne nedelje? 

Ovo je razlog koga su povremeni pušači više navučeni od teških pušača. Ne samo da je iluzija zadovoljstva veća, nego su oni manje motivisani da prestanu da puše jer troše manje novca i manje su podložni rizicima po zdravlje.

Zapamtite, jedino zadovoljstvo koje pušači dobijaju iz pušenja je otklanjanje tog osećaja boli pri nedostatku nikotina, i kao što sam već objasnio, čak i to zadovoljstvo je iluzija. Zamislite to malo nikotinsko čudovište u svom stomaku kao stalan svrab koji je izražen u tako blagoj meri da ga većinu vremena nismo ni svesni.

Ako vas nešto stalno svrbi, prirodno ćete želeti da to počešete. Kako naša tela postaju sve više i više imuna na nikotin - mi ćemo početi lančano da pušimo.

Postoje tri glavna faktora koji sprečavaju pušače od lančanog pušenja:

1. NOVAC. Većina ne može sebi to da priušti.
2. ZDRAVLJE: Da bi otklonili osećaj nedostatka nikotina, moramo da unesemo otrov. Varira samo spremnost, od čoveka do čoveka, da se sa tim izbori. To može biti automatska zabrana (od strane organizma).
3. DISCIPLINA. Koja je nametnuta od strane društva, ili mesta na kom je pušač zaposlen, ili prijatelja i rodbine, ili od strane samog pušača - jer se u umu svakog pušača sešava vuča konopca, s jedne strane čovek, s druge srane nikotin.

Ja sam ranije mislio da je to što lančano pušim moja slabost. Nisam mogao da shvatim kako moji prijatelji mogu da doziraju 10 ili 20 cigareta na dan. Znao sam da sam osoba jake volje. Nikad ami nije sinulo da većina pušača nije u stanju da lančano puši: potrebno je da imate veoma jaka pluća da biste mogli tako. Neki od tih ljudi koji puše pet dnevno a kojima teški pušači zavide - tako rade jer im njihova fizička konstitucija ne dozvoljava da puše više, ili zato što ne mogu novčano da priušte sebi da toliko puše, ili zbog posla, društva, ili zbog toga što mrze sami sebe jer su navučeni pa im to ne dozvoljava da puše više.

Može biti važno da u ovom trenutku izvedemo dve definicije.

NEPUŠAČ. Neko ko nikada nije upao u zamku, ali ne treba da se opusti i ne zabrine. On je nepušač samo blagošću Boga. Svi pušači su bili ubeđeni da se nikada neće navući, a neki nepušači i dalje uzmu cigaretu povremeno.

POVREMENI PUŠAČ. Postoje dve osnovne definicje povremenih pušača:

1. Pušač koji je upao u zamku ali nije toga svestan. Ne zavidite takvim pušačima. I oni su u zamci i verovatno će uskoro postati teški pušači. Zapamtite, kao što svi alkoholičari počinju kao oni koji povremeno popiju, tako svi pušači počinju kao povremeni pušači.
2. Pušač koji je prethodno bio težak pušač i misli da ne može da prestane. Ovo su najpatetičniji pušači od svih. Oni spadaju u razne kategorije, i svaka zahteva poseban komentar.

PUŠAČ KOJI PUŠI PET DNEVNO. Ako uživa u cigareti, zašto puši pet dnevno? Ako može sa njima i bez njih, zašto onda uopšte puši? Zapamtite, ova "navika" ustvari čini da udarate glavom u zid da bi vam bilo lepo kad to prestanete da radite. Onaj ko puši pet dnevno otklanja osećaj potrebe za nikotinom u određenim trenutcima u toku dana. Ostatak dana, iako toga nije svestan, on udara glavom u zid i tako se ponaša većinu vremena u svom životu. On puši pet dnevno jer ili ne može sebi da priušti više ili je zabrinut za zdravlje. Lako je ubediti teškog pušača da on ne uživa u tome, ali pokušajte da ubedite povremenog pušača. Svako ko je pokuašo sa smanji znaće da je to najgore mučenje od svih i da će to učiniti da ostane navučen do kraja svog života.

PUŠAČ KOJI PUŠI SAMO UJUTRU ILI SAMO UVEČE. On kažnjava samog sebe jer pola dana pati - ne otklanjajući potrebu za nikotinom, samo da bi u drugoj polovini sana to mogao da uradi. Pitajte i njega - ako već uživate u cigareti, zašto onda ne puši ceo dan ili, ako ne uživa u cigareti, zašto onda uopšte puši.

PUŠAČ KOJI 6 MESECI PUŠI, A 6 NE. (Ili "Ja mogu da prestanem kad god to hoću. Uradio sam to već hiljadu puta.") Ako uživa u pušenju, zašto prestaje da to radi na 6 meseci? Ako ne uživa, zašto posle tog vremena ponovo propuši? Istina je da takav pušač i dalje navučen. Iako se reši fizičke zavisnosti, ostaje mu najveći problem - ispran mozak. On se nada svaki put da će zauvek prestati i tako upada ponovo u zamku. Mnogi pušači zavide ovima koji mogu da tako prestanu i ponovo nastave kad hoće. Oni misle u sebi: "Koja je to sreća da mogu to tako da kontrolišu, da puše kad žele i da prestanu kad žele." Ono što oni previde je činjenica da ti pušači to ne kontrolišu. Jer dok puše, oni razmišljaju kako bi voleli da su nepušači. Prolaze kroz muku prestajanja pušenja, onda se osete ugroženo, i ponovo padaju u zamku, želeći da to nije tako. Njima je od svih najgore. Kada su pušači - voleli bi da to nije tako; kada su nepušači - želeli bi da mogu da puše. Ako porazmislite, ovo se neprestano dešava u našem životu pušača. Kada nam je dozvoljeno da pušimo, mi to uzmemo ili zdravo za gotovo ili želimo da nismo pušači. Samo kad ne smemo da pušimo, cigarete nam izgledaju dragoceno. Ovo je užasna dileme za pušače. Nikad ne mogu da pobede jer kukaju za mitom, za iluzijom. Postoji jedan način na koji mogu da dobiju i to je ako prestanu da puše i prestanu da kukaju!

PUŠAČ ČIJI JE STIL "PUŠIM SAMO U SPECIJALNIM PRILIKAMA". Da, svi tako počnemo, ali zar nije fascinantno kako se broj situacija ubrzano povećava i pre nego što postanemo toga svesni mi pušimo u svim prilikama?

PUŠAČ ČIJI JE STIL "PRESTAO SAM, ALI POVREMENO ZAPALIM". Na neki način ovo je najpatetičniji primer od svih. Oni ili prolaze kroz život sa osećajem ugroženosti, ili, što je češći slučaj, jedna povremena cigareta se pretvara u dve. Oni ostaju na klizavom konopcu, a on samo vuče NA DOLE. Pre ili kasnije oni su ponovo teški pušači. Ponovo su upali u staru zamku.

Postoje još dve kategorije povremenih pušača. U prvu spadaju oni koji puše samo ponekad ili zapale cigaru u društvu. Ovi ljudi su ustvari nepušači. Oni ne uživaju u pušenju. Radi se samo o tome da se oni osećaju kao da nešto propuštaju. Žele da i oni budu u igri. Svi mi ovako počinjemo. Kada neko ponudi cigaretu, posmatrajte kako posle nekoliko trenutaka pušači uzimaju i pale te cigarete. Čak i teški pušači jedva čekaju kada će da završe sa njom. Radije bi pušili neku vrstu cigareta koju oni vole. Što je cigareta skuplja ili veća, to frustracija biva veća - ta prokleta stvar kao da može celu noć da gori.

U drugu kategoriju retko ko spada, zaista. U stvari, od hiljade ljudi koji su tražili moju pomoć, mogu da se setim samo desetak njih koji u nju spadaju. Najbolje ću objasniti o kojoj je kategoriji reč, na najsvežijem primeru.

Nazvala me je jedna žena i tražila privatnu seansu. Ona je advokat, pušila je oko 12 godina i nikada nije popušila ni više ni manje od dve cigarete dnevno, za čitavo to vreme. Ona je, ispostavilo se, bila žena jake volje. Objasnio sam joj da je stepen uspešnosti kod grupnih seansi isti kao i kod privatnih, i da sam mogao da radim samo sa jednom osobom kada je reč o poznatoj ličnosti čije bi prisustvo poremetilo rad grupe. Počela je da plače, i ja to nisam mogao da zanemarim.

Seansa je bila skupa; jeste, većina pušača će se pitati zašto je ona želela uopšte da prestane. Oni bi rado platili cenu koju sam ja njoj naplatio - kada bi mogli da puše samo dve cigarete dnevno. Oni greše misleći da su povremeni pušači srećniji i da imaju više samokontrole. Možda imaju samokontrole, ali srećniji nisu. U ovom slučaju, oba roditelja ove žene je umrlo od raka pluća pre nego što se ona navukla. Kao i ja, i ona je imala ogroman strah od pušenja pre nego što je popušila prvu cigaretu. Kao i ja, i ona je na kraju postala žrtva ogromnog pritiska i probala je tu prvu cigaretu. Kao i ja, i ona se seća kako je imal odvratan ukus. Ali ona se, za razliku od mene, koji sam kapitulirao i postao veoma brzo lančani pušač, oduprla takvom sledu događaja.

Sve u čemu ikada možete da uživate u cigareti je otklanjanje žudnje za njom, bilo da je to blaga fizička žudnja za nikotinom ili psihička tortura koja je uzrokovana time što ne možete da se počešete tamo gde vas svrbi. Same cigarete su prljavština i otrov. Zato vam se samo u periodu apstinencije pričinjava da uživate u njima. Kao kada ste gladni ili žedni, što se duže tako osećate, veće je zadovoljstvo kad ih utolite. Pušači prave grešku kada misle da je pušenje samo navika. Oni misle: "Kad bih samo mogao do određene granice da pušim ili samo u posebnim prilikama, moj mozak i teli bi to prihvatili. Tako bih mogao da se zadržim na nekom nivou ili da smanjim, ako bih to poželeo." Neka vam ovo bude jasno: "navika" ne postoji. Pušenje je zavisnost od droge. Prirodna je sklonost da tu potrebu za nikotinom zadovoljite, ne da je trpite. Čak i kada bi sve ostalo na nivou na kom je sada, morali biste da vežbate moć volje ili discipline do kraja svog života, jer kako vaše telo postaje imuno na drogu, ono želi sve više i više, ne manje i manje. Kako vas droga uništava fizički i psihički, kako vam postepeno uništava nervni sistem, vašu snagu i samopouzdanost, tako ste vi sve manje u stanju da smanjite interval između svake cigarete. Zbog toga, u ranijim danima, mi jesmo u stanju da pušimo ili ne. Ako se prehladimo, jednostavno prestanemo. To takođe objašnjava zašto neko poput mene, koji nikada nije ni bio u iluziji da uživa u cigaretama, lančano puši iako je svaka cigareta fizičko mučenje.

Nemojte zavideti toj ženi. Kada popušite cigaretu na svakih 12 sati, to stvara osećaj da je ona najdragocenija stvar na planeti. 12 godina se ta jadna žena borila. Nije bila u stanju da prestane da puši, a ipak se plašila da poveća unos nikotina da ne bi dobila rak pluća kao njeni roditelji. Ali 23 sata i 10 minuta svakog dana ona je morala da se bori sa tim izazovom. Trebalo je imati ogromnu snagu volje da se sa tim izbori, i kao što sam rekao, takvi slučajevi su retki. Ali ona je na kraju bila u suzama. Pogledajte to sa logične strane: ili postoji istinsko zadovoljstvo u pušenju ili ne. Da postoji, ko bi želeo da se uzdržava satima, danima, nedeljama? Zašto bi vam to zadovoljstvo bilo uskraćeno u međuvremenu? Ako nema stvarnog zadovoljstva zašto se onda trudite uopšte da pušite?

Sećam se još jednog slučaja, čoveka koji je pušio pet na dan. Započeo je razgovor preko telefona, hrapavim glasom: "Gospodine Kar, ja samo želim da prestanem da pušim pre nego što umrem." Ovako je taj čovek opisao svoj život.

"Imam 61 godinu. Dobio sam rak grla od pušenja. Sada moje telo može da izdrži samo pet cigareta na dan."

"Nekada sam čvrsto spavao tokom noći. Sada se budim na svakih sat vremena i sve o čemu mislim su cigarete. Čak i kada spavam, ja sanjam cigarete."

"Ne mogu da popušim prvu cigaretu do 10 sati ujutru. Ustajem u 5 ujutru i beskonačno kuvam čajeve. Moja žena ustaje u 8, i ne želi da me vidi u kući, jer sam tako loše volje. Ja onda siđem do kućice sa biljkama i pokušavam da sebe nečim zabavim, ali moj mozak je opsednut cigaretama. U 9 sati počinjem da rolam svoju prvu cigaretu i to činim dok sve ne bude savršeno. Nije što ja želim da to bude savršeno, nego se time zabavljam. Onda čekam do 10 sati. Kad dođe 10 sati ruke počnu nekontrolisano da mi drhte. Ne zapalim u tom trenutku. Kada bih zapalio, morao bih da čekam da prođe 3 sata dok ne zapalim sledeću. Naposletku zapalim jednu, uzmem jedan dim i odmah ugasim. Ovakvim procesom činim da cigareta traje jedan sat. Popušim je skoro do filtera i onda čekam vreme kad mogu da zapalim sledeću."

Uz sve druge muke, ovaj jadni čovek je imao opekotine po svojim usnama jer je pušio cigarete do filtera. Verovatno sad imate pred sobom sliku kompletnog imbecila. Nije tako. Ovaj čovek je bio strašno visok i bio je general u Marincima. Bio je sportista i nije želeo da postane pušač. Međutim, za vreme Drugog Svetskog rata društvo je verovalo da cigarete daju snagu, i ljudima u službi su bile davane besplatno. Ovom čoveku je virtuelno bilo naređeno da postane pušač. On je onda ispaštao ceo život zbog toga, i to ga je uništilo fizički i mentalno. Da je životinja, naše društvo bi ga rešilo muka, no naše društvo i dalje dozvoljava fizički i mentalno zdravim, mladim tinejdžerima da se navuku.

Možda mislite da je ova priča preterana. Ona je ekstremna ali nije jedna jedina. Postoji hiljade sličnih priča. Taj čovek mi se potpuno otvorio, ali budite sigurni da su mu neki od prijatelja ili poznanika zavideli na tome što je pušio pet dnevno. Ako mislite da ovo može i vama da se desi, PRESTANITE DA SE ZAVARAVATE.

TO VAM SE VEĆ DEŠAVA.

U svakoj prilici pušači su ozloglašeni lažovi, lažu sami sebe. Moraju tako. Većina povremenih pušača puši mnogo više cigareta, i u mnogo više prilika, nego što bi to hteli da priznaju. Imao sam mnogo razgovora sa pušačima koji naizgled puše pet na dan, koji su popušili više od pet cigareta dok sam ja bio prisutan. Posmatrajte povremene pušače u nekim društvenim prilikama kao na primer na svadbama ili zabavama. Pušiće lančano kao najveći pušači. 

Nema potreba da zavidite povremenim pušačima. Vama nije potrebno da pušite. Život je beskrajno lepši i slađi bez cigareta.

Tinejdžere je generalno teže izlečiti, ne zato što je to njima teško, već zato što ili ne veruju da su navučeni ili su u početnoj fazi bolesti i pate od iluzije da će automatski prestati sa pušenjem pre nego dospeju u sledeću fazu.

Posebno bih želeo da upozorim roditelje koji se gade pušenja da nemaju lažan osećaj sigurnosti. Sva deca se gade ukusa duvana pre nego što se navuku. I vi ste se gadili jedno vreme. Takođe ne dozvolite da vas prevare kampanje od strane države koje zaplašuju. Zamka je ista kao što je oduvek bila. Deca znaju da cigarete ubijaju, ali ona takođe znaju da ih jedna cigareta neće ubiti. U nekom dobu mogu biti pod uticajem momka ili devojke, druga iz škole ili kolege na poslu. Vi možda mislite da je njima potrebno da probaju jednu, koja će imati užasan ukus i da će ih to uveriti da se oni neće nikad anavući.

Ja smatram da je to što društvo ne može da spreči da naša deca postanu navučena na nikotin jedna od stvari koje najviše uznemiravaju, pored drugih zavisnosti. Mnogo sam razmišljao o ovom problemu i napisao sam knjigu koja je specijalno posvećena tome kako sprečiti ovaj problem kod dece, i kako im pomoći da pobegnu iz svega toga ako su već navučena na nikotin. Činjenica je da je velika većina mladih koja se navuče na teže droge - upoznata sa idejom hemijske zavisnosti, jer oni prvo upadaju u zamku nikotina. Ako im pomognete da izbegnu nikotinsku zamku značajno ćete smanjiti rizik da postanu zavisni od težih droga. Ja vas preklinjem da ne zanemarite ovo. Neophodno je zaštititi mlade u najranijem dobu, i ako imate dete, ja vas zaista teram da pročitate ovu knjigu. Čak iako sumnjate da je vaše dete već navučeno na drogu, ova knjiga će vam poslužiti kao odličan vodič da biste pomogli svom detetu da se izvuče. 

"Koža mi se pročistila! Nema više suve kože niti bubuljica koje iskaču! Samo čista, nežna koža! Ja zaista sijam! Ne mogu da verujem Obrazi su mi ponovo rozikasti!" Debi S.