Poglavlje 14 - Čega se odričem?

APSOLUTNO NIČEG! Ono što nam otežava da prestanemo je strah. Strah da će nam nešto biti oduzeto, zadovoljstvo ili oslonac. Strah da neke situacije u kojima smo uživali više neće biti iste. Strah od nemogućnosti da se izborimo sa stresom.

Drugim rečima, efekat ispranosti mozga je takav da verujemo da u nama postoji neka slabost, ili pak verujemo da u cigareti postoji nešto što nam je neophodno, te ako se toga odreknemo - ostaje praznina.

Shvatite: CIGARETE NE POPUNJAVAJU PRAZNINU. ONE JE STVARAJU!

Naša tela su najprefinjenije stvari na ovom svetu. Bilo da verujete da postoji neko ko nas je stvorio, ili da smo nastali procesom prirodne selekcije, ili oboje, kakvo god biće ili sistem je napravilo ova naša tela, to mora biti hiljadu puta efektnije od čoveka! Čovek ne može da stvori ni najmanju ćeliju, a kamoli neko čudo popud čula vida, ili reprodukcije, našeg sistema cirkulacije ili naših mozgova. Ako je proces nastanka ili kreator imao nameru da mi kao ljudi pušimo, imali bismo neke filtere koji bi odvodili otrove iz našeg tela u nekakav dimnjak.

Naša tela su ustvari snabdevena sistemima samoodbrane koji nas upozoravaju, kao što su kašalj, vrtoglavica, bolest, a mi ignorišemo sve to, na sopstveni rizik.

Prelepa je istina da se ničega ne odričete. Kad izbacite to čudovište iz svog tela i više vam ne bude ispran mozak, niti ćete želeti cigarete niti će vam one biti potrebne.

Nisu uz cigarete lepši obroci. Cigarete ih uništavaju. Uništavaju vaša čula ukusa i mirisa. Posmatrajte pušače u restoranima, dok puše između jela. Oni ne uživaju u jelu; oni ne mogu da dočekaju da se jelo završi, da bi mogli da puše. Mnogi to rade uprkos tome što to smeta nepušačima. Nisu pušači bezobzirni ljudi. Njima je grozno - ili moraju da se uzdržavaju i da se onda zbog toga osećaju jadno, ili puše - ali se pri tom ponovo osećaju jadno jer time smetaju drugim ljudima, i tako se osećaju krivim i preziru sebe zbog toga.

Posmatrajte pušače koji su na nekim zvaničnim funkcijama i kada su na nekom sastanku. Mnogi od njih odjednom imaju slabu bešiku i moraju da se iskradu da popuše jednu na brzinu. U takvim situacijama se vidi kakva je to zavisnost. Pušači ne puše zato što uživaju u cigaretama. Oni to rade jer se osećaju jadno bez njih.

Mnogi od nas počnu da puše na nekim društvenim okupljanjima, dok smo u nekom društvu, mladi i stidljivi, i onda počnemo da verujemo da ne možemo da uživamo u nekoj takvoj prilici bez cigarete. To je glupost. Duvan vam oduzima samopouzdanje. Najveći dokaz straha koji cigareta urezuje u pušača se može videti u slučaju žena. Praktično sve žene su veoma samokritične kad je reč o njihovom izgledu. One se nikada ne bi pojavile na nekom prijemu a da nisu besprekorno sređene i namirisane. Pa ipak to što im iz usta smrdi na ubuđalu pepeljaru ih ni najmanje ne uznemirava. Ja znam da im to veoma smeta - mnoge od njih mrze miris svoje kose i odeće, ali ih ipak ne uznemirava. Eto kakav strah ova užasna droga urezuje u pušača.

Cigarete ne pomažu pri druženjima sa ljudima; uništava ih. Morate da držite piće u jednoj ruci i cigaretu u drugoj, uvek praznite pepeljare i pokušavate da ne duvate dim u lice osobe sa kojom razgovarate, i pitate se da li oni osećaju vaš zadah ili da li vide fleke na vašim zubima.

Ne samo da se ničeg ne odričete, nego samo možete prelepe stvari da dobijete. Kada pušač razmišlja da prestane da puši, on teži da posmatra stvari iz ugla zdravlja, novca i društvenih pravila. To su očigledno ispravne i važne stvari, ali ja lično verujem da je najveći dobitak kada prestanete - psihološke prirode, misleći pri tom na:

1. vraća vam se samopouzdanje i snaga
2. oslobađate se ropstva
3. nećete kroz život ići sa odvratnim crnim senkama u svom mozgu, sa znanjem da vas pola sveta prezire, i najgore od svega, da prezirete samo sebe.

Ne samo da je život lepši kada ste nepušač, nego se u njemu beskonačno više uživa. Ne mislim samo na to da ćete biti zdravij i bogatiji. Mislim na to da ćete biti srećniji i da ćete uživati u životu mnogo više.

O prednostima toga da živite kao nepušač pričaćemo u sledećih nekoliko poglavlja.

Nekim pušačima je teško da shvate značaj "praznine", možda će u tome pomoći sledeća analogija.

Zamislite da na licu imate hladan osip. A ja imam jednu neverovatnu kremu. Ja vam kažem: "Probajte ovo." Vi utrljate kremu i osip momentalno nestane. Nedelju dana kasnije osip se ponovo javi. Vi me pitate: "Imate li još one kreme?" Ja kažem: "Zadržite tubu. Možda vam ponovo zatreba." Vi stavite kremu. I gle čuda, osip ponovo nestane. Svaki put kada se osip ponovo javi, biva veći i postaje bolniji a interval između pojavljivanja je sve kraći i kraći. Na kraju osip vam prekrije celo lice i postane veoma bolan. Sada se osip vraća na svakih pola sata. Vi znate da će ga krema otkloniti privremeno, ali veoma ste zabrinuti. Da li će osip u jednom trenutku zahvatiti celo telo? Odete kod lekara. On ne moze da vas izleči. Probate neke druge preparate, ali ništa ne pomaže izuzev ove neverovatne kreme.

Zad već postajete zavisni od kreme. Nikada ne izlazite a da niste sigurni da imate tubu kreme sa sobom. Ako idete u inostranstvo, sigurno ćete poneti više tuba kreme sa sobom. Sada, u skladu sa zabrinutošću za sopstveno zdravlje, ja vam naplaćujem 100 dolara po tubi. Vi nemate drugog izbora sem da platite.

Onda pročitete u rubrici o zdravlju u vašim novinama da se to ne dešava samo vama; mnogi ljudi pate od istog problema. U stvari, farmaceuti su otkrili da krema ne otklanja osip. Sve što ona radi je da šalje osip ispod površine kože. Krema je uzrok proširenosti osipa. Sve što treba da uradite je da prestanete da koristite kremu. U dogledno vreme, osip će nestati.

Da li ćete nastaviti da koristite kremu?

Da li će vam biti potrebna moć volje da prestanete da uzimate kremu? Ako niste poverovali u članak, treba da prođe nekoliko dana da shvatite, ali kada shvatite da se stanje sa osipom poboljšava, želja ili potreba da koristite kremu će nestati.

Da li ćete se osećati jadno? Naravno da nećete. Imali ste užasan problem za koji ste mislili da je nerešiv. Sada ste našli rešenje. Čak i da je bilo potrebno godinu dana da osip potpuno nestane, svaki dan kako se situacija poboljšavala, vi biste pomislili: "Zar to nije divno? Neću umreti."

Tako je izgledala magija koja se meni desila kada sam ugasio tu poslednju cigaretu. Da razjasnimo nešto u primeru sa osipom i kremom. Osip nije rak pluća, niti skleroza arterija, niti upala pluća, angina, hronična astma, bronhitis ili infarkt. Sve se to dešava zbog osipa. Nije reč o hiljadama koje potrošimo, niti što doživotno imamo loš zadah i fleke na zubima, što smo letargični, umorni i što kašljemo, što provodimo godine i godine gušeći sebe i želeći da nije tako, i bivamo kažnjeni kad nam nije dozvoljeno da pušimo. Nije reč o tome što vas drugi preziru, ili što, najgore od svega, prezirete sami sebe. Sve to ide u prilog osipu. Osip je ono što nas natera da zatvorimo svoj um za sve ove činjenice. To je panika pri pomisli: "Želim cigaretu." Nepušači ne pate od tog osećaja. Najgora stvar od koje patimo je strah, a najveća dobit je što ćete se osloboditi tog straha.

To je bilo kao da se ogromna malga u mom umu podigla. Tako jasno sam video da osećaj panike u meni kada želim cigaretu nije neka moja slabost, ili neka magična osobina cigarete. To je sve uzrokovano prvom cigaretom; i svaka sledeća, daleko od toga da otklanja taj osećaj, ona ga stvara. U isto vreme video sam da svi ostali "srećni" pušači prolaze kroz isti košmar kroz koji sam prolazio i ja. Nije im bilo loše kao meni, ali svi su smišljali lažne argumente da opravdaju svoju glupost.