Poglavlje 43 – Pomozite pušaču koji je ostao na brodu koji tone

Danas su pušači u panici. Osećaju da se u društvu dešavaju promene. Na pušenje se danas gleda kao na naviku koja nije društveno prihvatljiva, a to shvataju i sami pušači. Oni takođe osećaju da se približava skori kraj ere pušenja. Milioni pušača prestaju sa pušenjem, i svi pušači su svesni te činjenice.

Svaki put kada se neki pušač spase sa broda koji tone, oni koji su ostali na njemu se osećaju loše. Svaki pušač instiktivno zna da je van pameti davati toliki novac da bi udisao u svoja pluća kancerogene otrove iz osušenog lišća koje je zamotano u papir. Ako i dalje ne mislite da je to glupo, pokušajte da gurnete zapaljenu cigaretu u svoje uvo i zapitajte se u čemu je razlika? Samo jedna razlika postoji. Tako ne mozete uzeti nikotin. Ako možete da prestanete da gurate cigarete u svoja usta, neće vam biti potreban nikotin.

Pušači ne mogu da nađu razuman razlog za pušenje, ali ako neko drugi to radi, onda se i ne osećaju toliko glupo da i sami to rade.

Pušači tako providno lažu o svojoj navici, ne samo druge ljude nego i sebe. Moraju. Od suštinske je važnosti da mozak bude ispran, kako bi drugačije poštovali sebe? Oni osećaju potrebu da opravdaju svoju naviku, ne samo sebi, nego i nepušačima. Tako ustvari stalno reklamiraju iluzorne prednosti pušenja.

Ako pušač prestane putem metode moći volje, on se oseća ugroženo i teži da postane neko ko stalno kuka. To samo dokazuje drugim pušačima koliko su u pravu što puše.

Ako bivši pušač uspe da se reši navike, on je zahvalan što više ne mora da sebe guši niti da utroši novac na to. Ali on nema potrebu da opravda sebe; on ne govori kako je divno biti nepušač. To će uraditi samo ako ga neko pita, a pušači ga to nikad aneće pitati. Ne bi im se svideo odgovor. Zapamtite, strah ih tera da puše, i radije će zabadati glavu u pesak. Jedino će pitati kako je to biti nepušač onda kada vide da je vreme da prestanu.

Pomozite pušaču. Otklonite ove strahove. Recite mu kako je divno što ne morate da gušite sebe, kako je divno buditi se ujutru i osećati se fizički dobro i zdravo umesto da se budite i da vam iz pluća šišti i da kašljete, kako je divno osloboditi se ropstva, biti u stanju uživati u punoći života, nemati više crne senke u glavi. Ili, još bolje, dajte mu da pročita ovu knjigu.

Veoma je važno da ne zastrašujete pušača govoreći mu kako zagađuje atmosferu ili kako je na neki način nečist. Postoji verovanje da je bivši pušač najgori u tom slučaju. Mislim da to ima veze sa tim što on koristi metodu moći volje pri prestajanju. Bivši pušač, iako se rešio navike, još uvek ima ispran mozak, i deo njega i dalje veruje da se on žrtvuje. Osetljiv je, i njegov prirodni odbrambeni mehanizam je da napadne pušača. To može pomoći bivšem pušaču, ali ne pomaže pušaču. To ga samo vraća unazad, i čini da se oseća još gore i takođe čini da njegova želja za cigaretom postane još veća.

Iako su promene u društvu koje se tiču pogleda na pušenje glavni razlog zbog kog milioni pušača prestaju da puše, to im ne olakšava. U stvari, malo im i otežava. Većina pušača danas misli da oni prestaju zbog zdravstvenih razloga. To baš i nije tako. Iako je ogroman rizik po zdravlje glavni razlog da se prestane, pušači godinama ubijaju sebe i to ništa nije značilo. Glavni razlog zbog koga pušači prestaju da puše je zato što je društvo počelo da tretira pušenje onako kako treba: kao odvratnu zavisnost od droge. Uživanje je uvek bilo iluzija; ovakav stav otklanja iluziju, i tako pušač nema „slamku“ da se za nju uhvati.

Zabrana pušenja u Londonskom metrou je klasičan primer dileme pušača. Pušač ili zauzme stav „O.K., ako ne mogu da pušim u vozu, naći ću neki drugi prevoz“ – št oništa dobro ne donosi već samo guvitak za Londonski Transport, ili kaže „Dobro, to će mi pomoći da smanjim pušenje.“ Kao rezultat se dobija da umesto što bi popušio jednu ili dve cigarete u vozu, a ni u jednoj ne bi uživao, on se uzdržava čitav sat. Za vreme tog perioda uzdržavanja, ne samo da će se osećati psihički ugroženo i čekati svoju nagradu nego će njegovo telo žudeti za nikotinom. Kako je dragocena ta cigareta koju bi onda konačno zapalio!

Prinudne apstinencije ne pomažu da se smanji unos nikotina jer pušač samo više uživa u cigaretama onda kada mu se dozvoli da puši. To samo urezuje u njegov um da je cigareta dragocena i da je on zavistan od njih.

Mislim da je najgori uticaj ovakvog nametnutog uzdržavanja na trudnice. Mi dopuštamo da svakodnevno bombarduju tinejdžere masivnim reklamiranjem a to je ono što ih i navuče na pušenje. Onda kada su u najstresnijem dobu svog života, i kada im se pričinjava da im je potrebna cigareta, medicina ih ucenjuje da prestanu jer to škodi bebi. Mnogi ne uspeju da prestanu da puše i naterani su, ne svojom krivicom, da pate od osećaja krivice do kraja svog života. Mnogi i uspeju, i budu zadovoljni time, misleći: „Dobro, ja ću to učiniti za dobrobit bebe, a za 9 meseci ionako ću se izlečiti od toga.“ Onda dođe strah od porođaja i bol, sve praćeno najvećim doživljajem u njihovim životima – rođenjem njihove bebe. Straha i bola više nema, i prelepa beba je stigla – a stari okidač se ponovo aktivira. Još postoji ispranost mozga, i maltene pre nego što se iseče pupčana vrpca, devojčica već ima cigaretu u ustima. Ushićenost te prilike blokira u njenoj glavi odvratan ukus cigarete. Ona nema nameru da se ponovo navuče. „Samo jedna cigareta.“ Prekasno! Ona je već navučena. Nikotin je ponovo ušao u njeno telo. Stara žudnja se ponovo javlja, i ako uspe da se ne navuče odmah, post-natalna depresija će je sigurno dovesti do toga.

Čudno je to da iako zavisnici od heroina krše zakon, stav našeg društva je veoma opravdano sledeći: „Šta možemo učiniti da pomognemo jadnom čoveku?“ Hajde da zauzmemo isti stav prema jadnom pušaču. On ne puši zato što želi već zato što misli da mora i za razliku od zavisnika od heroina, obično prolazi kroz višegodišnje mentalne i fizičke muke. Uvek kažemo da je brza smrt bolja od spore, i zato – ne zavidite jadnom pušaču. On zaslužuje vaše sažaljenje.

„Moj život trenutno je jedno veliko čudo! Sve mi je novo i fenomenalno. Otvorili ste vrata kroz koja sam prošla, i beskrajno sam vam zahvalna!“ Debi S.