Poglavlje 26 - Pušenje u tajnosti

Tajnog pušača bi trebalo grupisati sa povremenim pušačima, ali efekti tajnog pušenja, koje je tako podlo, zaslužuje posebno poglavlje. To može dovesti do rušenja odnosa među ljudima.

U mom slučaju je skoro dovelo do razvoda.

Ušao sam u treću nedelju mog neuspelog pokušaja da prestanem. Pokušaj je pokrenulo to što je moja žena bila zabrinuta zbog mog šištanja i kašljanja. Rekao sam joj da je nisam zabrinut za svoje zdravlje. Ona je rekla: "Znam da ti nisi, ali kako bi se ti osećao da gledaš kako se neko koga voliš sistematski uništava?" Taj mi argument bio neodoljiv, i odatle pokušaj da prestanem sa tim. Pokušaj se završio tri nedelje kasnije, praćen žestokom raspravom sa jednim starim prijateljem. Posle mnogo godina sam shvatio da je moj pokvareni um namerno doveo do te rasprave. Opravdano sam se tada osećao rastrojeno, ali ne verujem da je to bila slučajnost, jer se nikada ranije sa tim prijateljem nisam svađao, niti smo se od tada svađali. Jasno mi je da je malo čudovište uzelo maha. Bilo kako bilo, ja sam imao opravdanje. Očajnički mi je bila potrebna cigareta i ponovo sam propušio. 

Nisam mogao da podnesem pomisao na to koliko će to razočarenje biti za moju ženu, pa joj nisam rekao. Pušio sam samo kad sam bio sam. Onda sam postepeno došao do toga da pušim i u društvu prijatelja, dok se nije došlo do toga da svi znaju da ja ponovo pušim - izuzev moje žene. Sećam se da sam tada bio veoma zadovoljan zbog toga. Mislio sam: "Pa, barem tako smanjujem unos nikotina." Posle nekog vremena ona me je optužila da ponovo pušim. Nisam to shvatao, ali ona mi je rekla da bih nekada započeo svađu i onda izjurio iz kuće. U drugim situacijama bi mi bilo potrebno dva sata da kupim neke sitnice, a u situacijama kada bih je normalno pozvao da ide samnom, ja bih smišljao izgovore samo da bih išao sam.

Najgora stvar kod pušenja u tajnosti je što se tako podušire zabluda u glavi pušača, zabluda da je on ugrožen. U isto vreme, to doprinosi gubitku samopoštovanja u velikoj meri; neko ko je inače iskrena osoba može da natera sebe da vara svoje prijatelje i porodicu. 

To vam se verovatno desilo ili vam se dešava u nekom obliku. 

Meni se desilo više puta. Da li ste ikada gledali TV seriju "Kolumbo"? Tema svake epizode je slična. Negativac, a obično je bogat i cenjen biznismen, učini ono za šta on misli da je - savršen zločin, a njegova uverenost da će ono što je uraditi ostati neotkriveno je pojačana time što otkriva da na slučaju radi smotani i ne-baš-impresivnog-izgleda detektiv Kolumbo.

Kolumbo ima tu iritirajuću taktiku da zatvori vrata pošto je ispitao osumnjičenog, i time mu stavi do znanja da je završio sa njim, da je slobodan; ali pre nego se na licu osumnjičenog pojavi izraz zadovoljstva, Kolumbo se ponovo pojavi sa rečima: "Još samo jedna sitnica, gospodine, ali sigurnan sam da to možete da objasnite ..." Osumnjičeni počinje da muca, i od tog trenutka mi znamo i on zna da će ga Kolumbo na kraju imati u šakama. 

Ma koliko je zločin bio užasan, od tog trenutka moje simpatije su bile na strani ubice. To je bilo kao da sam ja kriminalac, a upravo tko sam se i osećao zbog pušenja u tajnosti. Satima mi nije bilo dozvoljeno da pušim; iskradao bih se u garažu da na brzinu popušim jednu, pritom se deset minuta smrzavajući od hladnoće, i pitajući se u čemu je zadovoljstvo svega toga. Pa onda taj strah od toga da će me uhvatiti na delu. Da li je našla gde sam sakrio cigarete, upaljač i opuške? Osećaj olakšanja kad se vratim u kuću, a da nisam uhvaćen, ali odmah potom strah da ne oseti miris nikotina u mom zadahu ili na odeći. Što sam više i češće rizikovao, to sam sve više shvatao da će me pre ili kasnije otkriti. Kakva je to sramota bila kad se to konačno i dogodilo, a onda sam se odmah vratio lančanom pušenju.

AH, KAKVA JE RADOST BITI PUŠAČ!

"Život je definitivno nešto u čemu se mnogo više uživa bez cigareta. Zanimljivo je to što uopšte ne mogu da se setim kakav je to osećaj pušiti." Li V.