Poglavlje 6 - Nikotinska zavisnost

Nikotin je bezbojna droga, ugljanog sastava, koja je sadržana u duvanu i koja od pušača napravi zavisnika. To je najbrža zavisnička droga koja je poznata čovečanstvu, i potrebna je samo jedna cigareta da bi ste postali navučeni.

Svaki dim cigarete šalje, kroz pluća mozgu, malu dozu nikotina koji deluje brže nego doza heroina kada je narkoman ubrizga u venu.

Ako vi iz jedne cigarete dvadeset puta uvučete dim, onda vi primate dvadeset doza droge sa samo jednom cigaretom.

Nikotin je droga koja brzo deluje, i ono što uđe kroz krvotok kroz nikotin, brzo nestane, prođe od pola sata do 45 minuta, sat vremena od kada ste zapalili da se isčisti. To objašnjava zašto većina pušača puši u proseku 20 cigareta na dan.

Čim pušač ugasi cigaretu, nikotin velikom brzinom napušta telo i pušač počinje da prolazi kroz bol (krizu).

U ovom trenutku moram da razbijem iluziju da pušači prolaze kroz taj bol. Pušači misle da je taj bol užasna trauma od koje pate kada pokušaju ili su prinuđeni da prestanu da puše. Sve je to u stvari na psihičkoj bazi: pušač oseća da mu je oduzeto zadovoljestvo. Ovo ću objasniti kasnije.

Stvarni bolovi kada se skidate sa nikotina su tako blagi da mnogi pušači žive i umiru a da nikada ne shvate da su zavisni od droge. Kada koristimo termin "zavisnik od nikotina" mi mislimo da "samo imamo tu naviku". Mnogi pušači se užasno plaše droga, a oni su upravo to - zavisnici od droge. Na svu sreću lako je rešiti je se, ali prvo morate da prihvatite da ste zavisni.

Ne postoji nikakav fizički bol kada prestanete da uzimate nikotin. To je prosto prazan, nemiran osećaj, osećaj da nešto nedostaje; i to je razlog zašto mnogi pušači misle da je to samo nešto uz pomoć čega imaju šta da rade sa rukama. Ako je duži period bez nikotina, pušač postaje nervozan, nesiguran, iznerviran, nedostaje mu sigurnost u sebe i postaje iritiran. To je kao glad - za otrovom,  NIKOTINOM.

Za sedam sekundi po paljenji cigarete obezbeđen je svež nikotin i žudnja prestaje, rezultujući osećajem opuštenosti i sigurnosti.

U prvim danima, kada počinjemo da pušimo, bol od nedostatka nikotina i osećaj olakšanja koji dolaze posle su tako neprimetni da mi nismo ni svesni da oni postoje. Kada počnemo redovno da pušimo mislimo da je to zbog toga što ili uživamo u tme ili nam je prešlo u naviku. Istina je da smo već navučeni; nismo toga svesni, ali to malo nikotinsko čudovište je već u našem stomaku i tu i tamo moramo da ga nahranimo.

Sve to sa pušenjem je serija zavrzlama. Svi su pušači svesni da su budale i da ih je zarobilo nešto zlo. Ipak, mislim da je najpatetičniji aspekt pušenja taj što užitak koji pušač dobija iz cigarete leži u zadovoljstvu pokušavanja da se vrati u to stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo pre nego što se navukao.

Znate onaj osećaj kada alarm u komšinijoj kući zvoni ceo dan, ili kad postoji neko blaže ali uporno uznemiravanje. I onda, u jednom trenutku buka iznenada prestane - i doživljavamo osećaj mira i spokoja. To u stvari nije osećaj mira, nego kraj uznemiravanja.

"Hvala vam za vaša uviđanja, vaš humor; predvideli ste sve moguće scenarije. Smejala sam se naglas mnogo puta!" G-đa Dž.Sanders

Pre nego što uđemo u lanac nikotina, naša tela su kompletna. Ali mi onda napadamo telo nikotinom, a kad ugasimo cigaretu i nikotin počne da napušta naše telo, patimo od bola nedostatka - nije to fizički bol, samo prazan osećaj. Mi nismo ni svesni da on postoji. Naš zdrav razum to ne shvata. Nije ni potrebno. Sve što znamo je da moramo da želimo cigaretu, i kada je zapalimo, žudnja nestaje, i za momenat mi smo zadovoljni i sigurni isto onoliko koliko smo bili pre nego što smo postali zavisnici. Međutim, zadovoljstvo je samo privremeno, jer, da bismo oslobodili žudnju, mi moramo da snabdemo telo sa još nikotina. Čim ugasite cigaretu žudnja ponovo počinje, i tako se lanac nastavlja. To je doživotni lanac - SEM UKOLIKO GA NE PREKINETE.

Cela ta stvar sa pušenjem ja kao da nosite uske cipele samo da biste osetili zadovoljstvo kada ih skinete. Pstoje 3 glavna razloga zašto pušači to ne vide na taj način.

1. Od rođenja smo podložni masovnom ispiranju mozga, koje nas ubeđuje kako pušači doživljavaju neverovatno zadovoljstvo dok puše. Zašto im mi ne bismo poverovali? Zašto bi inače oni trošili sav taj novac i tako mnogo rizikovali?
2. Iz razloga što odsustvo nikotina ne uzrokuje nikakvu fizičku bol, već samo prazan osećaj nesigurnosti, nerazdvojan od gladi i stresa, i zato što baš u tim trenutcima gladi i stresa mi imamo običaj da zapalimo, mi težimo da smatramo taj osećaj normalnim.
3. Međutim, glavni razlog zašto pušači ne uspeju da vide pušenje u pravom svetlu je zato što pušenje "radi" po principu: onda kada ne pušite patite od tog osećaja praznine, ali zato što je proces navlačenja na nikotin tako neprimetan i postepen u početnim godinama, smatramo taj osećaj normalnim i ne krivimo za to prethodnu cigaretu.

To je taj obrnuti proces koji čini da bude veoma teško skinuti se sa neke droge. Zamislite stanje panike u kome je zavisnik od heroina koji nema heroin. Sad zamislite beskrajnu radost u trenutku kada taj zavisnik konačno može da zabije iglu u svoju venu. Da li zaista možete da zamislite da neko oseća bilo kakvo zadovoljstvo prilikom ubadanja igle u sebe, ili - da li vas i sama pomisao ispunjava strahom? Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od takvog osećaja panike. Heroin ne oslobađa od te panike. On je stvara. Nepušači ne pate od praznog osećaja da im je potrebna cigareta ili počnu da paniče kada ostanu bez zalihe. Nepušači ne mogu da shvate zašto pušači vide zadovoljstvo jedino u tome da nabiju te prljave stvari u svoja usta, da ih onda zapale vatrom i udišu tu prljavštinu u svoja pluća. I znate šta? Ni pušači ne shvataju zašto to rade.

O pušenju se priča kao o nečemu što je opuštajuće ili što pruža neko zadovoljstvo. Ali kako možete biti zadovoljni ako prethodno niste bili nezadovoljni? Zašto nepušači ne pate od tog osećaja nezadovoljstva i zašto, posle obroka, kada su nepušači potpuno opušteni, pušači to nisu sve dok ne zadovolje to malo nikotinsko čudovište?

Oprostite mi ako se malo zadržim na ovoj temi za trenutak. Glavni razlog zašto je pušačima teško da prestanu je taj što smatraju da se odriču pravog zadovoljstva. Apsolutno je neophodno da shvatite da se apsolutno ničega ne odričete.

Najbolji način da shvatite delikatnost nikotinske zamke je da je uporedite sa jelom. Ako imate naviku da redovno jedete, da imate redovne obroke, onda niste svesni gladi između obroka. Samo ako je vreme u kejem imate obrok pomereno mi bivamo svesni gladi, i čak tada, ne postoji nikakva fizička bol, nego samo prazan, nesiguran osećaj koji nam je poznat kao: "Potrebno mi je da jedem". A proces zadovoljavanja gladi je veoma prijatno popunjavanje slobodnog vremena.

Pušenje je skoro identično. Prazan, nesiguran osećaj koji nam je poznat kao "želim ili potrebna mi je cigareta" je identičan gladi za hranom, iako jedno neće zadovoljiti ono drugo. Kao kod gladi, nema fizičke boli i osećaj je tako neprimetan da ga nismo ni svesni u prostoru između cigareta. Sem kada želimo da zapalimo a to nam nije dozvoljeno, kada postajemo svesni bilo kakvog osećaja nelagodnosti. Ali kada zapalimo, osećamo se zadovoljeno.

Ova sličnost sa jelom pomaže pušačima da poveruju u to da oni iz toga imaju neko stvarno zadovoljstvo. Nekim pušačima je veoma teško da shvate da ne postoji nikakvo zadovoljstvo u pušenju. Neki se bune: "Kako možete da kažete da ne postoji nikakvo zadovljstvo?" Kada zapalim osećam se manje nervozno nego pre toga".

Iako jedenje i pušenje deluju da su veoma slični, u stvari su sušte suprotnosti:

1. Jedete da biste preživeli i produžili svoj život, dok vam pušenje skraćuje život
2. hrana generalno ima dobar ukus, i dok jedemo osećamo prijatnost i u tome možemo uživati celog života, dok pušenje podrazumeva udisanje odvratnog i otrovnog dima u pluća.
3. Jelo ne stvara glad i otklanja je, a prva cigareta stvara žudnju za nikotinom i svaka sledeća cigareta osigurava da od toga patite ceo život, umesto da otkloni tu žudnju.

Ovo je pogodan trenutak da se razbije još jedan uobičajen mit o pušenju - da je pušenje navika. Da li je jelo navika? Ako mislite da jeste, probajte da je se odreknete. Ne, da bismo opisali jelo kao naviku bilo bi isto kao kada bismo opisali disanje kao naviku. Obe stvari su neophodne za preživljavanje. Tačno je da neki ljudi imaju naviku da svoju glad zadovolje u različitim momentima i sa različitim vrstama hrane. ali samo jelo nije navika. Takođe ni pušenje. Jedini razlog zbog kog pušač zapali cigaretu je da bi otklonio taj prazan, nesiguran osećaj koji je stvorila prethodna cigareta. Istina je da se kod pušača razlikuje vreme u kome će oni po navici da nadoknade nedostatak nikotina, ali samo pušenje nije navika.

U javnosti često se priča o pušenju kao o navici, a u ovoj knjizi, zato što je tako zgodnije, i ja spominjem "naviku". Mađutim, stalno budite svesni da pušenje nije navika, naprotiv to nije ni više ni manje nego ZAVISNOST OD DROGE!

Kada počnemo da pušimo mi moramo da nateramo sebe da naučimo kako da se sa tim izborimo. I pre nego što toga postanemo svesni, ne samo da redovno kupujemo cigarete, nego mi moramo da ih imamo. Ako ih nemamo, počnemo da paničimo, i kako život teče naginjemo ka tome da pušimo sve više i više.

To je zato što kao sa bilo kojom drugom drogom, naše telo teži da postane imuno na efekte nikotina i unos nikotina postaje veći. Posle vrlo kratkog perioda pušenja, cigareta prestaje da otklanja u potpunosti bol od nedostatka koji stvara, tako da kada zapalite cigaretu vi se osećate bolje nego u momentu pre nego ste to uradili, ali ste u stvari više nervozni i manje opušteni nego što biste bili da ste nepušač, čak i kada biste zapalili cigaretu. To je čak smešnije od nošenja tesnih cipela, jer se tokom života povećava nelagodnost čak i pošto skinete cipele.

To je mnogo gore, jer kad ugasite cigaretu, nikotin ogromnom brzinom počinje da napušta telo, što objašnjava zašto u stresnim situacijama pušač teži lančanom pušenju.

Kao što sam rekao, "navika" ne postoji. Pravi razlog zašto svaki pušač nastavlja da puši je to malo čudovište u stomaku. Stalno i iznova on mora da ga nahrani. Pušač će sam odrediti kada će to uraditi, i to se dešava u 4 tipa situacije ili kombinaciji svih njih.

To su:

DOSADA / KONCENTRACIJA - dve potpune suprotnosti!

STRES / OPUŠTENOST - dve potpune suprotnosti!

Koja magična droga može odjednom da promeni isti onaj efekat koji je imala pre dvadeset minuta? Ako malo razmislite, koje druge situacije postoje u našem životu, osim spavanja? Istina je da pušenje niti otklanja dosadu niti pomaže koncentraciji i opuštanju. To su samo iluzije.

Pored toga što je droga, nikotin je takođe veoma moćan otrov i koristi se u insekticidima (pogledajte u nekom rečniku). Ono što je sadržano u nikotinu, kad abi vam bilo ubrizgano u venu, istog trenutka bi vas ubilo. U stvari, duvan sadrži mnoge otrove, uključujući ugljen-dioksid, i biljka duvana je ista vrsta kao "deadly night-shade".(Atropa belladonna - otrov).

Ako slučajno imate viziju da ćete se prebaciti na lulu ili cigare, moraću da naglasim da se sadržina ove knjige onosi na sve vrste duvana i sve vrste supstanci koje sadrže nikotin, uključujući žvake, flastere, sprejeve za nos i inhalatore. 

Ljudsko telo je najprefinjenija stvar na našoj planeti. Nijedna druga vrsta, čak ni najprostije amebe ili crvi ne mogu da prežive ako ne znaju razliku između hrane i otrova.

Procesom prirodne selekcije tokom hiljada godina, naša tela i umovi razvili su tehnike za razlikovanje hrane od otrova i nepogrešive metode za izbacivanje otrova.

Sva ljudska bića imaju averziju prema mirisu i ukusu duvana dok se ne navuku. Ako dunete u lice deteta ili životinje razblaženim duvanom ono će kašljati i pljuvati.

Kada smo popušili tu prvu cigaretu, udisanje je izazvalo kašalj, a ako smo popušili previše tog prvog puta, osetili smo vrtoglavicu ili nam je bukvalno bilo loše. To nam je naše telo govorilo: "HRANIŠ ME OTROVOM. PRESTANI TO DA RADIŠ." To je momenat u kome se često donese odluka da li ćemo postati pušači ili ne. Pogrešno je verovanje da fizički slabi ili mentalno slabi ljudi bez volje postaju pušači. Srećni su oni kojima je ta prva cigareta odvratna; njihova pluća fizički ne mogu da se izbore sa tim, i oni su zauvek izlečeni. Ili nisu mentalno pripremljeni da prođu kroz okrutan proces učenja udisanja a da se ne zakašlju.

To je po meni najtragičniji deo svega ovoga. To koliko se naporno trudimo da bismo se navukli, i to je razlog zašto je teško zaustaviti tinejdžere. Zato što oni još učet da puše, zato što je njima još odvratan ukus cigareta, oni veruju da mogu da prestanu kad god budu hteli. Zašto ne uče od nas? Ali onda, zašto mi nismo učili od naših roditelja?

Mnogi pušači veruju da uživaju u ukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Ono što zaista radimo dok učimo da pušimo je da učimo naša tela da postanu imuna na loš miris i ukus da bismo dobili fiks, kao zavisnici od heroina koji misle da uživaju dok sebe bodu. Bol od nedostatka heroina je relativno okrutan, i sve u čemu oni uživaju je ritual otklanjanja tog bola.

Pušač uči sebe da zanemari loš ukus i miris da bi dobio svoj "fiks". Pitajte pušača koji veruje da puši samo zato što uživa u mirisu i ukusu duvana: "Da li kada ne možete da nabavite vrstu cigareta koje inače pušite vi prestanete da pušite?" Nema šanse. Pušač će radije zapaliti konopac i pušiti ga nego da se uzdrži, i nije važno da li se prebacuje na cigarete sa mentolom, cigare ili lulu; oni imaju odvratan ukus ali ako budete uporni svideće vam se. Pušači će čak pokušati da puše i dok imaju prehladu, grip, bolove u grlu, bronhitis ili zapaljenje pluća.

Uživanje nema veze sa tim. Da ima, niko ne bi popušio više od jedne cigarete. Hiljade bivših pušača je čak navučeno na one odvratne žvake sa nikotinom koje im prepišu doktori, a neki od njih čak još uvek puše.

Dok sam držao konsultacije nekim pušačima bude alarmantno kad shvate da su zavisnici od droge i misle da će im onda biti još teže da prestanu. U stvari, to je dobra vest iz dva važna razloga:

1. Razlog zbog koga većina nas nastavlja da puši je taj da, iako znamo da loše strane nadjačavaju prednosti, mi verujemo da postoji nešto u cigareti u čemu mi zaista uživamo ili da nam je neka vrsta oslonca. Mislimo da kada prestanemo da pušimo da će ostati praznina, da neke situacije u životu nikada neće biti iste. To je iluzija. Činjenica je - cigareta vam ništa ne pruža; ona samo uzima i stvara iluziju. Ovo ću detaljnije objasniti u jednom daljem poglavlju.
2. Iako je to najbrža droga na svetu po tome kojom brzinom se navučete, nikad niste tako navučeni da ne možete da se izbavite. To je droga koja brzo deluje i potrebno je samo tri nedelje da 99% nikotina izađe iz vašeg organizma, a bol od nedostatka je toliko blag da su mnogi pušači živeli i umrli a da nisu bili svesni sa su patili od toga.

Pitaćete, sasvim opravdano, zašto je onda mnogim pušačima teško da prestanu, zašto prolaze kroz mesece mučenja i provedu ostatak svog života kukajući za cigaretom u nekim trenutcima. Odgovor je u drugom razlogu zbog kog pušimo - ispranost mozga. Sa hemijskom zavisnošću je lako izboriti se.

Većina pušača izdrži celu noć bez cigareta. Bol od nedostatka nikotina ih ne probudi.

Mnogi pušači će čak izaći iz spavaće sobe pre nego zapale prvu cigaretu ujutru; mnogi će prvo doručkovati; mnogi će sačekati da prvo stignu na posao. Mogu 10 sati da izdrže bol od nedostatka i to im uopšte ne smeta, ali ako bi pokušali da 10 sati u toku dana budu bez cigarete, čupali bi kosu sa glave.

Mnogi pušači će danas kupiti novi automobil i uzdržavaće se da puše u njemu. Mnogi će posećivati pozorišta, ići u supermarkete, crkve itd. i to što neće moći u tim trenutcima da zapale im neće smetati. Čak ni u metrou nije bilo pobuna. Pušačima je čak drago kad ih neko ili nešto sprečava da puše.

Danas će se mnogi pušači uzdržavati od pušenja u domu nepušača ili u društvu nepušača i neće im biti mnogo neprijatno što to ne čine. U stvari, većina pušača je produžila vreme trajanja kada u nekim trenutcima apstiniraju bez po muke. Čak i ja sam mnog oputa zadovoljno bio opušten celo veče bez cigarete. U kasnijim godinama, ja sam se kao pušač čak radovao večerima u kojima neću morati da gušim sebe (kakva nebulozna "navika").

Sa hemijskom zavisnošću je lako izboriti se, čak i dok ste još uvek zavisni, i ima hiljade pušača koji će ostati povremeni pušači čitavog života. Oni su isto tako žestoko navučeni kao i teški pušači. Postoje teški pušači koji su se rešili "navike", ali ipak povremeno zapale, i to je ono što ih drži zavisnima.

Kao što rekoh, sama nikotinska zavisnost nije glavni problem. To je samo katalizator koji održava naše mozgove zbunjenim, a pravi problem je: ispranost mozga.

Može biti utešno onima koji su teški pušači i koji puše ceo život da je njima podjednako lako da prestanu kao i onima koji ponekad zapale. I na neki čudan način - lakše je. Što dalje idete sa "navikom", to vas voše vuče dole i veća je dobit kad aprestanete.

Takođe može biti utešno da znate da glasine koje kruže, tipa "potrebno je 7 godina da to čudo izađe iz organizma" ili "svaka cigareta koja popušite skraćuje vam život za pet minuta" - nisu istinite.

Nemojte misliti da su loši aspekti pušenja preterani. Oni su nažalost zanemareni, ali istina je da je "pet minuta" očigledno pretpostavka i može se primeniti samo u slučaju da se zarazite nekom bolešću koja je opasna po život ili ako ubijete sebe duvanom. 

U stvari, nikotin nikada ne napušta vaše telo u potpunosti. Ako su oko vas pušači, u vazduhu je, i čak i nepušači udišu mali procenat. Međutim, ova naša tela su neverovatne mašine i imaju neverovatnu moć oporavka; ali samo ako već niste zaradili neku od bolesti kod kojih nema povratka. Ako sad prestanete, vaše telo će se oporaviti u roku od nekoliko nedelja, i biće skoro kao da nikada niste ni pušili.

"Nisam imala nijedan košmar niti nesanicu kao pri prošlom pokušaju da prestanem da pušim, niti sam se osećala nešto naročito loše. Baš obrnuto ... osećala sam se kao da živim nov život i da ga u potpunosti kontrolišem." Marta F.

Kao što sam rekao, nikad nije kasno da prestanete. Ja sam pomogao da se izleči mnogo pušača koji su imali 50 i 60 godina i čak nekoliko njih u svojim 70-im i 80-im. Jedna 91-godišnja žena je posetila moju kliniku sa svojim 66-godišnjim sinom. Kada sam je pitao zašto je odlučila da prestane da puši, odgovorila je: "Da njemu budem primer." Kontaktirala me je šest meseci kasnije i rekla da se ponovo oseća kao mlada devojka.

Što vas je dublje nikotin uvukao biće vam veći užitak kad prestanete. Kad sam j prestao odmah sam sa 100 cigareta dnevno prešao na NULA, i nisam osećao nikakav bol. U stvari, bilo je veoma priajtno.

Ali moramo otkloniti ispranost mozga.