Poglavlje 15 - Svojevoljno ropstvo

Obično kada pušač pokuša da prestane, glavni razlozi za to budu zdravlje, novac ili društvena neprihvatljivost. Ova odvratna droga delimično doprinosi tome da vam je mozak ispran i vi postajete rob.

Čovek se teško borio u prošlom veku da se ukine ropstvo, pa ipak pušač provede svoj život u patnji ropstva koje je sam sebi nametnuo. Čovek je izgleda nesvestan činjenice da, kada mu je dozvoljeno da puši, on žudi za tim da bude nepušač. Sa većinom cigareta koje popušimo u svom životu je slučaj da u njima ne uživamo, nego uopšte nismo ni svesni da smo ih popušili. Samo posle perioda uzdržavanja od pušenja mi upadamo u zabludu da uživamo u cigareti (npr. prva ujutru, ona posle obroka ...)

Jedini trenutci kada cigareta postaje dragocena su oni kada pokušavamo da smanjimo ili se uzdržavamo od pušenja, ili kada nas društvo natera na to (npr. kada smo u crkvi, bolnici, supermarketu, pozorištu ...)

Zakleti pušač treba da ima na umu da takav trend postaje sve gori i gori. Danas se ne dozvoljava pušenje u metrou. Sutra će to biti zabranjeno na svim javnim mestima.

Prošli su dani kada je pušač mogao da ode kod prijatelja ili nekog poznatog i pita: "Jel' bi vam smetalo da zapalim?" Danas, kada jedan pušač ulazi u kuću nekog nepoznatog mora očajnički da traži pepeljaru i da se nada da će zateći opuške u njoj. Ako ne nađe pepeljaru, generalno - pokušaće da izdrži, ali ako ne može, pitaće za dozvolu da puši i verovatno će čuti: "Puši ako moraš", ili "Pa, mi bi smo te molili da ne pušiš. Ostaje nam miris duvana u kući."

Jedan pušač, koji se već osećao napaćeno, tada poželi da se zemlja otvori i da ga proguta.

Sećam se, dok sam ja pušio, svaki put kada sam išao u crkvu to je bilo iskušavanje. Čak i za vreme svadbe moje rođene ćerke, kada je trebalo da stojim tamo kao ponosan otac, šta sam ja radio? Ja sam mislio: "Ajde, da požurimo sa tim pa da može da se izađe i zapali po jedna."

Pomoći će vam da posmatrate pušače u ovakvim prilikama. Oni se drže zajedno. Nikad to nije samo jedna pakla. To je dvadeset pakli razbacanih okolo i razgovor je uvek isti.

          "Da li pušite?

          "Da, ali evo uzmite jednu od mene"

          "Uzeću od vas kasnije".

Onda zapale i duboko udahnu, razmišljajući: "Zar mi nismo srećnici? Imamo svoju malu nagradu, Jadan nepušač nema nikakvu nagradu."

"Jadnom nepušaču" nije potrebna nikakva nagrada. Mi nismo napravljeni da živimo ovaj život sistematski trujući svoja tela. Patetika je u tome što i dok puši, pušač ne doživljava osećaj mira, sigurnosti i spokoja koji nepušač stalno doživljava u svom nepušačkom životu. Nepušač ne sedi u crkvi i oseća se uznemireno i nadajući se da će ceremonija uskoro da prođe, kako bi mogao da zapali cigaretu. On uživa celog svog života.

Sećam se takođe kako sam se u zimskim danima kuglao u zatvorenim prostorijama, i stalno se pretvarao da imam slabu bešiku da bih mogao da izađem napolje i zapalim.

Ne, to nije bio dečak od 14 godina koji ide u školu, nego 40-godišnji član Instituta računovođa. Koja patetika. A i dok sam se kuglao nisam uživao. Samo sam čekao da se to završi da bih ponovo mogao da pušim, a kuglanje je inače bio moj omiljeni hobi i to je trebalo da bude moj način opuštanja.

Za mene je jedna od neverovatnih lepota toga što ste nepušač to što se oslobodite tog ropstva, to što sam bio u stanju da uživam u ostatku svog života a ne da provedem pola tog vremena žudeći za cigaretom, i onda kada zapalim, da priželjkujem da nisam u toj situaciji.

Pušači treba da znaju da, kada su u kućama nepušača ili jednostavno u društvu nepušača u nekoj drugoj situaciji, nije nepušač taj koji ih "ometa", nego "malo čudovište".

"Ranije sam mislila da ne mogu da se izborim sa stresom ako ne pušim. Sada znam da ću umeti bolje da se izborim sa tim ..." Dženifer O.