Glavni razlog zašto od 1960. u Velikoj Britaniji ima preko 15 miliona bivših pušača je u socijalnoj revoluciji koja se dešava.
Da, znam: zdravlje plus novac su glavni razlozi zašto bismo hteli da prestanemo, ali to su oduvek bili razlozi. Nama nije potrebno da nas neko plaši rakom pluća da bi nam tako ukazao kako cigarete oštećuju naš život. Ova naša tela su najprefinjenije stavri na ovoj planeti, i svaki pušač zna istog trenutka kad povuče prvi dim cigarete da su cigarete otrovne.
Jedini razlog zbog koga se upuštamo u sve to je pritisak od strane naših prijatelja u društvu. Jedini pravi "plus" koje je pušenej ikada imalo je taj što je jedno vreme bilo smatrano savršeno prihvatljivim društvenim ponašanjem.
Danas se generalno smatra društveno neprihvatljivim, čak i medju samim pušačima.
U prošlosti su pušili jaki ljudi. Ako niste bili pušač, smatrali su vas slabićem, i svi smo veoma naporno radili na tome da se navučemo. U svakom pabu ili klubu ili baru većina muškaraca bi ponosno udisala i izdisala duvanski dim. Stalno je bio prisutan oblak dima, i svi plafoni koji nisu redovno krečeni ubrzo bi postajali žuti ili brao.
Danas je situacija potpuno obrnuta. Danas - jak čovek nema razloga da puši. Današnji jak čovek nije zavistan od droge.
U korak sa socijalnim revolucijama, danas svi pušači ozbiljno razmišljaju da prestanu, i danas pušače smatraju slabim osobama.
Najznačajniji trend koji sam ja primetio, otkako sam napisao prvo izdanje ove knjige 1985. je stavljanje sve većeg akcenta na antisocijalne aspekte pušenja. Dani kada je cigareta smatrana ponosnim obeležjem prefinjene žene ili jakog muškarca su zauvek prošli. Danas svi znaju da je jedini razlog zbog kog ljudi i dalje puše - taj, što ili nisu uspeli da prestanu, ili su suviše uplašeni da uopšte pokušaju da prestanu.
Kako se svakog dana pušači sreću sa raznoraznim zabranama na poslu, zabranama na javnim mestima, napadima bivših pušača, tako se i njihovo ponašanje menja. Skoro sam video nešto što sam viđao kad sam bio mali, ali sam zaboravio, da pušač trese pepeo sebi u ruku ili džepove jer ga je previše sramota da traži pepeljaru.
Bio sam u jednom restoranu pre nekoliko godina. Bila je ponoć. Svi su prestali da jedu. U vreme kada je uobičajeno da se puši, nijedna osoba nije pušila. Rekao sam konobaru:"Da li je ovo sada restoran u kome se ne puši?" Odgovor je bio negativan. "To je baš čudno. Znam da mnogo ljudi pokušava da prestane, ali mora da postoji barem jedan pušač ovde." Na kraju je neko u ćošku restorana zapalio cigaretu, i onda su svi lančano počeli da pale. Svi ti ostali pušači su tako sedeli i razmišljali: "Naravno da ja ne mogu da zapalim i budem jedini koji ovde puši."
Mnogi pušači neće pušiti za vreme obroka ovih dana jer se sada osećaju samosvesno. Mnogi ne samo da se izvinjavaju ljudima za istim stolom nego i gledaju okolo da vide da li će ih neko mrko pogledati. Kako svakog dana sve više pušača napušta ovaj brod koji tone, tako oni koji ostaju na njemu sve više bivaju uplašeni mišlju da će oni biti poslednji koji će se spasiti.
NE DOZVOLITE DA TO BUDETE VI !
Da, znam: zdravlje plus novac su glavni razlozi zašto bismo hteli da prestanemo, ali to su oduvek bili razlozi. Nama nije potrebno da nas neko plaši rakom pluća da bi nam tako ukazao kako cigarete oštećuju naš život. Ova naša tela su najprefinjenije stavri na ovoj planeti, i svaki pušač zna istog trenutka kad povuče prvi dim cigarete da su cigarete otrovne.
Jedini razlog zbog koga se upuštamo u sve to je pritisak od strane naših prijatelja u društvu. Jedini pravi "plus" koje je pušenej ikada imalo je taj što je jedno vreme bilo smatrano savršeno prihvatljivim društvenim ponašanjem.
Danas se generalno smatra društveno neprihvatljivim, čak i medju samim pušačima.
U prošlosti su pušili jaki ljudi. Ako niste bili pušač, smatrali su vas slabićem, i svi smo veoma naporno radili na tome da se navučemo. U svakom pabu ili klubu ili baru većina muškaraca bi ponosno udisala i izdisala duvanski dim. Stalno je bio prisutan oblak dima, i svi plafoni koji nisu redovno krečeni ubrzo bi postajali žuti ili brao.
Danas je situacija potpuno obrnuta. Danas - jak čovek nema razloga da puši. Današnji jak čovek nije zavistan od droge.
U korak sa socijalnim revolucijama, danas svi pušači ozbiljno razmišljaju da prestanu, i danas pušače smatraju slabim osobama.
Najznačajniji trend koji sam ja primetio, otkako sam napisao prvo izdanje ove knjige 1985. je stavljanje sve većeg akcenta na antisocijalne aspekte pušenja. Dani kada je cigareta smatrana ponosnim obeležjem prefinjene žene ili jakog muškarca su zauvek prošli. Danas svi znaju da je jedini razlog zbog kog ljudi i dalje puše - taj, što ili nisu uspeli da prestanu, ili su suviše uplašeni da uopšte pokušaju da prestanu.
Kako se svakog dana pušači sreću sa raznoraznim zabranama na poslu, zabranama na javnim mestima, napadima bivših pušača, tako se i njihovo ponašanje menja. Skoro sam video nešto što sam viđao kad sam bio mali, ali sam zaboravio, da pušač trese pepeo sebi u ruku ili džepove jer ga je previše sramota da traži pepeljaru.
Bio sam u jednom restoranu pre nekoliko godina. Bila je ponoć. Svi su prestali da jedu. U vreme kada je uobičajeno da se puši, nijedna osoba nije pušila. Rekao sam konobaru:"Da li je ovo sada restoran u kome se ne puši?" Odgovor je bio negativan. "To je baš čudno. Znam da mnogo ljudi pokušava da prestane, ali mora da postoji barem jedan pušač ovde." Na kraju je neko u ćošku restorana zapalio cigaretu, i onda su svi lančano počeli da pale. Svi ti ostali pušači su tako sedeli i razmišljali: "Naravno da ja ne mogu da zapalim i budem jedini koji ovde puši."
Mnogi pušači neće pušiti za vreme obroka ovih dana jer se sada osećaju samosvesno. Mnogi ne samo da se izvinjavaju ljudima za istim stolom nego i gledaju okolo da vide da li će ih neko mrko pogledati. Kako svakog dana sve više pušača napušta ovaj brod koji tone, tako oni koji ostaju na njemu sve više bivaju uplašeni mišlju da će oni biti poslednji koji će se spasiti.
NE DOZVOLITE DA TO BUDETE VI !
sve preporuke
ОдговориИзбришиIzgleda da sam od onih osba koji hoce da prestanu ali STRAH me obuzima da ne pocnem ponovo,
ОдговориИзбришиSrdjan, jel si prestao da pušiš
Избришиti srdjane ubijas sve u meni
ОдговориИзбришиhahahahhahahaha umrecu!!
Избришиstvarno, pretera ga srdjane...
ИзбришиPoenta je sto se autor cijelo vrijeme trudi da objasni kako je lako ostaviti pusenje i onda se ovaj pojavi u komentarima sa kukanjem i plakanjem. Taman da mu covjek pozeli da ih nikad ne ostavi. :)
ИзбришиHahahahahahaahahah 😁
ИзбришиZnaci i ovo malo volje koju sam imao,Srdjan mi je ubio. :)
ОдговориИзбришиKupio sam knjigu zbog njega i samo cekam ispod da iskoci SRDJAN RADOVANOVIC :D
ОдговориИзбришиLjudi, koliko god vas Srdjan smorio, meni je on mnogo smesan, i jedva cekam sledece poglavlje da vidim sta je komentarisao
ОдговориИзбришиSlicna situscija mi se desila nedavno,sedeli smo u restoranu u kom je dozvoljeno pusenje,da bi za stolom preko puta nas devojka prokomentarisala,da jedva ceka da se na javnim mestima zabrani pusenje i stvarno mene je bilo sramota sto spadam u grupu pusaca.Jadno je sto smo svi svesni da radimo nesto lose a nastavljamo i dalje.
ОдговориИзбришиMa nek komentarise Srdjan ne obracajte paznju.
ОдговориИзбришиTataratira
ОдговориИзбришиNe znam dali vi znate gospodin Alen je preminuo od raka pluća 2006,ne znam dali je uzrok pušenje ili ne,verovatno jeste,verovatno je i kasno pretao da puši...ali ako se malo dublje uneste u knjigu videćete da je toliko puta pominjao rak pluća i njegove strahove da ne oboli od istog..Zato upamtimo Kinesku poslovicu ;Život ti je onakav kakve su ti milsi...sve ide iz glave,pa i prestanak pušenja!!!
ОдговориИзбриши