Poglavlje 20 - Te zle, crne senke

Još jedna radost ostavljanja ove biljke je oslobađanje onih zlih crnih senki u pozadini naših mozgova.

Svi pušači znaju da su budale i ignorišu loše efekte pušenja. Većinu vremena pušenje je za nas automatska stvar, ali crne senke su uvek šćućurene u našoj podsvesti, odmah ispod površine.

Prednosti pri ostavljanju cigareta su divne. Nekih sam bio svestan za vreme pušačkog života, kao što su rizici po zdravlje, trošenje novca i prosta činjenica da je glupost biti pušač. Međutim, moj strah je bio takav; ja sam toliko bio opsednut d abi odoleo svim iskušenjima od onih ljudi koji čine dobro i žele dobro, ili bilo kog drugog ko bi pokušao da me odgovori od pušenja, da su sva moja mašta i energija bile usmerene na pronalaženje bilo kakvog mlitavog izgovora koji će mi dozvoliti da nastavim da pušim.

Za neverovati, najgenijalnije ideje su mi padale na pamet kad asam pokušavao da prestanem. Bile su naravno inspirisane strahom i bedom kroz koje sam prolazio dok sam pokušavao da prestanem uz pomoć moći volje. Nije bilo šanse da vidim stvari sa aspekta zdravlja ili novca. Ali sada kad asam slobodan zapanjuje me kako sam uspešno blokirao mozak za još važnije dobiti od prestanka pušenja. Već sam pomenuo prosto ropstvo - provodimo pola svog života u trenutcima kada nam je dozvoljeno da pušimo, radimo to automatski i piželjkujemo da nikada nismo ni propušili, a drugu polovinu provodimo osećajući se jadno zato što nam društvo ne dozvoljava da pušimo. U prethodnom poglavlju sam pričao o tome kako je neverovatno ponovo imati energije. Ali za mene najveće bogatstvo nije bilo u ideji zdravlja, novca, ili kraju robovanja, nego otklanjanje tih zlih senki, otklanjanje osećaja da me preziru i sa stalnim izvinjavanjima nepušačima, i najviše od svega mogućnost da poštujem sebe.

Većina pušača nema slabu volju, kako se to obično misli u društvu. U svim drugim aspektima svog života ja sam bio taj koji je držao stvari pod kontrolom. Prezirao sam sebe što sam zavistan od te biljke za koju sam znao da mi uništava život. Ne mogu vam opisati čistu sreću od osećaja kad se otklone te zle crne senke, zavisnost i samopreziranje. Ne mogu vam opisati kako je lepo biti u stanju gledati druge pušače, bilo da su oni maldi, stari, da povremeno puše ili su teški pušači, ne sa osećajem zavisti, već sa osećajem sažaljenja za njih i osećajem uzdignutosti što vi više niste rob te odvratne biljke.

Poslednja dva poglavlja su se bavila važnim prednostima života kao nepušača. Smatram da je neophodno da se napravi balans, pa sledeće poglavlje nabraja prednosti pušača.